Богаташи ћаскају о доброчинству

Док је светска јавност почетком маја спекулисала о томе ко ће све доћи на годишњи састанак Билдерберг групе у Атини и о чему ће се тамо расправљати, на другој страни планете, усред Њујорка, за светске медије неприметно су се састали неки од најбогатијих и финансијски најутицајнијих Американаца. Према информацијама које су неколико недеља после састанка процуриле у јавност, неколико америчких милијардера су се на позив најбогатијег човека на свету Била Гејтса састали и расправљали где да усмере своје редовне филантропске донације.

У кући британског нобеловца биохемичара сер Пола Нурса, на Универзитету Рокфелер у Њујорку, састали су се, између осталих, Дејвид Рокфелер млађи, Џорџ Сорос, Ворен Бафет, градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг, медијски могули Тед Тарнер и Опра Винфри, потом Ели и Едит Броад, затим бивши генерални директор мултинационалне компаније „Циско” Џон Моргриџ са супругом Ташом, Питер Питерсон, председавајући Блекстоун групе, Џулијан Робертсон, оснивач „Тајгер менаџмент корпорације” и Пети Стоунсифер, бивша директорка Фондације Била и Мелинде Гејтс.

(/slika2)Друштво „тешко” стотинак милијарди долара није се састало због актуелне кризе која баца на колена америчку али и светску економију, већ због свог добротворног рада. Према извештајима светских медија, неки од најбогатијих људи САД за време вечере имали су по петнаест минута да изложе своја становишта о томе како они виде будућу глобалну економску кризу, будуће приоритете у њиховој филантропији и шта сматрају да би елите требало да ураде.

Судећи према изјави Пети Стоунсифер, бивше директорке Фондације Мелисе и Била Гејтса која годишње даје две милијарде долара у добротворне сврхе, ово елитно друштво је само разматрало како да своје богатство употреби на користан начин за смањење раста светског становништва и поправљање здравства и образовања.

„То није била никаква тајна већ само дискусија идејама групе пријатеља и колега, који деле посвећеност филантропији”, рекла је за „Сијетл тајмс” Стоунсиферова која је присуствовала окупљању. Она објашњава да су Бил Гејтс, Ворен Бафет и Џорџ Сорос једноставно послали позивнице за окупљање без икакве претходне агенде састанка.

Иако су сви учесници познати филантропи који јавно промовишу своје хуманитарне акције, овог пута нису желели да излазе у јавност са својим плановима. Осим тога, јединственост овом догађају даје и чињеница да су се на једном месту ван јавности окупили толики људи са „Форбсове” листе најбогатијих људи, који су од 1996. године до данас у добротворне сврхе дали укупно чак 72 милијарде долара.

Према речима Стејси Палмер, уреднице магазина „Кроникл ов филантропи”, овај догађај је без преседана, али узимајући у обзир каква је економска ситуација у свету сасвим је разумљиво да се они окупе и посаветују међусобно.

Учесници састанка су се, према свему судећи, сложили да је решавање проблема пренасељености планете приоритет јер он, како су оценили, представља највећу еколошку, социјалну и индустријску претњу. Осим тога, милијардери су се сложили и да је изузетно важно уложити у образовање и здравство у земљама „трећег света”.

Према изворима „Сандеј тајмса”, милијардери су на овом састанку желели да размотре могућа решења независно од влада, „које нису у стању да спрече катастрофу која прети”, али нису желели да ово доспе у јавност како не би били оптужени да су алтернативна светска влада.

Како извештава њујоршки интернет сајт „Ајриш централ”, који је први објавио информацију о овом тајном састанку на Универзитету Рокфелер, најватренији говорник био је Бил Гејтс са нагласком на проблем пренасељености планете на којој ће ускоро живети 9,3 милијарди људи, док је оснивач Си-Ен-Ена и Њуз корпорације Тед Тарнер најотвореније говорио о својим идејама где треба усмерити новац.

Незванично се сазнаје да је Ворен Бафет, чије се богатство за време кризе смањило за чак 25 милијарди долара, инсистирао на својој визији где треба усмерити новац за добротворне сврхе, док је најћутљивија била медијска звезда Опра Винфри. Чувена Опра, иако једина Афроамериканка али и једина жена милијардер на скупу, није имала превише идеја о томе где би требало преусмерити вишак новац.

Милијардери су расправљали о многим темама, од америчког образовног система, преко хуманитарних напора УН и многих међународних проблема, до брзог реаговања у случајевима као што је ураган „Катрина”. Засад није познато да ли ће овај састанак имати утицај на неки велики преокрет у финансирању хуманитарних и осталих невладиних организација широм света, али ће се свака измена осетити будући да само Гејтс и Сорос у добротворне сврхе дају колико укупно троше владе мањих земаља.

Н. Радичевић