Ћелије чекају Младића и Хаџића

У притворској јединици Хашког трибунала тренутно борави 37 оптуженика са простора бивше СФРЈ. Петорица су у претпретресном поступку, 20 у фази главног претреса, осморица су у жалбеном процесу, док четворица чекају пребацивање у земљу где ће служити казну.

Од дана оснивања, 1995. године, до данас, кроз ћелије затвора у Схевенингену прошло је 130 особа.

Званичници Хашког трибунала очекују да се до краја мандата овог суда, што је, према последњим подацима 2012. година, иза зидина овог затвора нађу још двојица оптужених – Ратко Младић и Горан Хаџић.

„Трибунал има ограничен мандат, али међународно суђење ће бити одржано кад год буду ухапшени Младић и Хаџић”, рекао је Серж Брамерц, главни хашки тужилац у неформалном разговору са новинарима београдских штампаних медија, који су у организацији канцеларије ОЕБС током прошле седмице боравили у посети Хашком трибуналу.

(/slika2)Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију оптужена је 161 особа за тешка кршења хуманитарног права на територији бивше СФРЈ. Поступци су окончани против 119 оптужених у укупно 83 предмета. Донето је 60 осуђујућих и 10 ослобађајућих пресуда. Поступци против 13 оптуженика уступљени су локалним правосудним органима. Повучено је 20 оптужница, а десеторица су умрла пре доласка у Схевенинген. После пребацивања у суд умрла су шесторица притвореника. Међу њима је и најчувенији – Слободан Милошевић.

Притворска јединица у склопу је холандског затворског корпуса. Сви посетиоци пролазе високе безбедносне провере, а београдским новинарима није био омогућен улаз. О режиму у затвору и непознатим подацима из живота са друге стране зидина, новинарима је говорила Нерма Јелачић, портпарол трибунала.

„Просечна старост притвореника износи 57,4 године. Од високог или ниског крвног притиска као и од срчаних сметњи пати 66 одсто притвореника. Костобољу, артритис или реуму има 34 процента, док чак 78 одсто притвореника има проблема са вишком килограма, уз дијабетес и холестерол. Трошкови медицинског третмана по сваком притворенику износе готово 4.000 евра годишње. То су углавном високо едуковане особе које до сада нису биле осуђиване. Највише осуђеника боравило је овде крајем 2004. и почетком 2005. године”, рекла је Нерма Јелачић.

Притвореници су смештени у ћелије површине 15 квадратних метара. Свака ћелија има кревет, сто, телевизор, умиваоник, тоалет, а затвореници могу захтевати компјутер, додуше без Интернета. Неке ћелије имају уграђене камере. Телефони, који су под надзором затворске управе, налазе се у ходницима а, да би их користили, морају да купе картицу. Једино они који се сами бране имају право на такозвану привилеговану комуникацију, односно – без прислушкивања. Све што се сними остаће у архиви Хашког трибунала и после затварања тог суда.

Затвореници су задужени за одржавање чистоће у својим ћелијама, као и у заједничким просторијама. О поштовању стандарда брине Међународни комитет Црвеног крста који често посећује овај затвор.

Сваки притвореник има право на духовну слободу и сусрете са свештеником. У затвору се одржавају курсеви енглеског и француског језика, уметности, компјутера, али и баштованства. Они углавном бирају да уче онај страни језик који користи веће које им суди. Већина је добро савладала језике и унапредила знање из информатике. Оптуженици имају право на најмање један сат шетње, на групне спортове као што су одбојка, фудбал и бадминтон, као и на коришћење теретане.

У Хагу постоји продавница позната као „Балкан шоп”. У њој се може купити кисели купус, чварци, баклаве и намирнице које су обележје наших простора. У тој радњи храну купују и људи из бивше СФРЈ који су запослени у трибуналу.

„Затвор може да прими 85 особа, а очекује се долазак још двојице. Због тога се вишак смештајних капацитета даје притвореницима који слободне просторије користе за своје архиве”, каже Нерма Јелачић.

Затворенике, који су од својих кућа удаљени више од 1.000 километара, породица може посећивати од девет до 17 часова током 10 узастопних дана. Иза зидина затвора свакодневно стиже сва штампа са простора бивше СФРЈ, а притвореници прате сателитски програм из бивших југословенских република. Ћелије се отварају ујутро око осам часова. Они који не одлазе на суђење време проводе у заједничким просторијама, као и у библиотеци. У ћелије се враћају у 14 часова, због смене страже, и увече у 20 часова.

О безбедности иза зидина брине 68 стражара, од чега је 59 Холанђана. Управник овог затвора је жена – Мишел Пеинтер.

-----------------------------------------------------------

Нема бежања

У затвору у Схевенингену никада није забележен ниједан покушај бекства, напад на зграду или пожар. За 14 година, није се догодио ниједан инцидент на националној основи.

Доротеа Чарнић