Ткање поново у моди

Ваљево – Зову их "људи од гуме", јер у времену транзиције за њих нема предаје нити превеликих изненађења. До решења за егзистенцију долазе сами. Један од њих је и Мирослав Тимотијевић (55) из села Петнице код Ваљева. Овај негдашњи угоститељ, власник видео-клуба и произвођач сокова, од пре десетак година решио је да настави занат свог оца и деде. Латио се посла израде малих, средњих и великих разбоја за ткање који још многе асоцирају на музејске експонате или сувенире.

 Међутим, чињеница да је Мирослав недавно склопио посао вредан 80.000 евра , говори да разбоји нису за подсмех и потцењивање.

 Тимотијевић је један од ретких произвођача америчких разбоја у Европи. Управо, како тврди, они су се показали као најбољи и најподеснији за све врсте изазова у овом традиционалном и старом занату.

 – Мислим да једини у Европи производим такозвани амерички "џек" тип разбоја, који има аутоматско затезање основе и прихвата преко 3.000 најразличитијих мустри за ткање. Највећи је био од три и по метра и наручио га је муштерија из Пирота за ћилиме и тепихе. Ипак, највише поруџбина имам за стандардне разбоје од 90 сантиметара, али их правим тако да одмах дају дуплу ширину. На тим разбојима се може направити много шта, од великих тепиха до мини подметача за тањире – објашњава Тимотијевић.

 Његови разбоји су стигли до Канаде, Русије, Немачке , у све републике бивше Југославије и земље у окружењу. Муштерије су и ткачи који праве народна одела за културно-уметничка друштва, произвођачи тепиха, домаћице, пензионери као и гастарбајтери који би да имају разбој као сувенир.

 – Не могу да одговорим на све наруџбине, јер ми помаже само супруга Вера. Недавно ми је Канцеларија УН из Рима тражила 110 разбоја за Ирак. То ми је приоритет јер сам победио на тендеру у конкуренцији произвођача из Канаде, САД и Аустралије који једини производе овај тип разбоја. Посао је вредан 80.000 евра и у њега ћу морати да укључим повећи број овдашњих столара и других мајстора. Туристички савез Загреба тражио ми је 100 малих разбоја за израду сувенира. Морао сам да их до даљега одбијем, јер радим неколико великих за Уметничку школу у Ужицу и Технички факултет у Зрењанину, који треба да им послуже за обуку ђака и студената, јер су са претходно испорученим мањих димензија презадовољни. Имам и сталног муштерију из Београда који тка само навијачке шалове Звезде и Партизана. Њему сам испоручио већ шест комада – вели Тимотијевић.