Дуг велики, а посла нема

Краљево – Машине су заустављене, погони за производњу вагона су празни, у кругу краљевачке Фабрике вагона, која је од пре три године у власништву украјинске фирме „Азовимпекс“, тишина је као у неком бањском парку. Ту је тек понеки радник, углавном сусрећемо чиновнике и чуваре. Јер, сви остали, њих око 700 од укупно 950 запослених су на одмору, или користе такозване зарађене дане, или су на редовном и принудном плаћеном одсуству.

– Отпустили смо раднике да не бисмо повећавали трошкове док фабрика чека посао. А, посла нема, јер су нам немачке железнице изненада отказале куповину вагона које смо им испоручивали посредством француске фирме „Туакс“. Радило се о 915 вагона, али је сада уговор скресан на 207. Од тога смо испоручили 184, а остала су још 23 да се ових дана предају купцу – каже за „Политику“ Бошко Славковић, директор Фабрике вагона.

И, ту је крај, барем што се тиче вагона намењених за извоз.

Руководство фабрике тврди да је основни узрок невоља светска економска криза, односно смањена потражња теретних вагона. Међутим, прича се да купац није био задовољан квалитетом производа.

– Било је и тих примедби, нарочито лане. Но, таман кад су се радници и стручњаци, после деценије нерада, уходали и кад смо прибавили све сертификате за европско тржиште, дошло је до прекида сарадње – додао је Славковић.

А био је то уговор спаса за посрнулог произвођача теретних вагона. Тако је радницима и представљено, па су пристали да раде на почек. Ове године су примили само половину јануарске зараде. Овако, њима и њиховим колегама које су због ранијих дуговања тужили предузеће и добили пресуде у своју корист, сада предстоји да дуг од милион евра потражују од презадуженог повериоца. Градским јавним предузећима и добављачима фабрика дугује близу три милиона динара. На све то дошла је и беспослица, па и блокиран рачун фирме. Нема, дакле, учешћа ни на конкурсима за нове послове. Руководство се у овом безизлазу окренуло домаћем тржишту. Од владе и градских власти је затражена помоћ, а од радника – даље разумевање.

– Газда нема пара, тако да нам је једини излаз договор о одлагању плаћања дугова, деблокирање рачуна, задуживање код банака и покретање производње. Пошто нема потражње вагона, предстоји нам рад у другим погонима, рецимо у погону процесне опреме на конструкцијама, судовима за притисак, у ливници... – истиче директор Славковић.

Да ова фабрика може да производи много тога, од „ашова до вагона“, знало се и раније али џаба, тврди Миломир Ћирковић, председник индустријског синдиката у овом колективу.

– Изгубили смо многе послове у тим областима, јер се власник искључиво оријентисао на производњу вагона. Тако су запуштени погони процесне опреме, ливнице, друмских возила... Не знам од чега власник да плати радницима ново плаћено одсуство, кад нема ни посла ни пара. Зато од Агенције за приватизацију очекујемо проверу и објашњење. Можда би било целисходније, док још није сасвим касно, раскинути уговор о приватизацији, јер купац ионако није испунио све обавезе из купопродајног уговора – истиче Ћирковић.

У Фабрици се могу чути и објашњења да власника, односно представнике украјинске корпорације „Азовимпекс“, ова фабрика и не занима много, већ их више „глава боли“ шта чинити са стотину хиљада радника у својим челичанама, будући да пада потражња и цена челика.

Пошто власник за сада ћути, радници се надају да ће судбина некадашњег гиганта машиноградње у Краљеву бити бар мало извеснија после јунског заседања акционара и Управног одбора Фабрике вагона.