Медвед Милоје и даље „ван домета”

Ужице – Ко зна докле је стигао медвед Милоје из Националног парка „Тара”, први сателитски праћени медвед у Србији, јер му се одавно, док је тумарао по босанским планинама, сваки траг изгубио. А убрзо с Милојевим нестанком застао је и читав овај подухват праћења стања популације медведа на подручју планине Таре, где их је у резерватима већ четрдесетак, највише у држави. Беспарица је тај пројекат, и те како користан научницима, озбиљно угрозила.

Све је почело 2006. године кад је у Националном парку „Тара” у сарадњи са београдским Биолошким факултетом утемељено праћење кретања медведа уз помоћ сателита, први пут на Балкану. Странци који су овде долазили чудили су се да такав ниво бриге о ретким животињама постоји и код нас. Част да први добије сателитску огрлицу имао је мрки медвед назван Милоје. „Маркирали” су га огрлицом у којој је батерија која траје око две године и вратили га у природу.

Милоје је био врло покретљив, мимо свих очекивања научника за ноћ је прелазио десетине километара, у три државе боравио, од Таре стизао све до Рашке на југ и Хан Пијеска на запад.

– Претпрошле зиме изненада је нестао сигнал са Милојеве огрлице. Налазио се код Хан Пијеска и мислили смо да се склонио у неку пећину, да презими. Дешавало се каткад да му се привремено губи траг, па би сигнал потом стизао. Зато смо чекали пролеће с надом да ће опет бити „у домету”. Али, време је пролазило, а од Милоја ни трага. Могуће је да му је спала огрлица, или да је батерија заказала. Можда га је неко и одстрелио... Распитивали смо се свуда о медведу са огрлицом, али ништа нисмо сазнали – каже за наш лист Маријана Јосиповић, биолог у Националном парку „Тара”.

После Милојевог нестанка читав пројекат је стао. Не због судбине тог медведа, већ услед беспарице. А било је планирано да траје пет година и да сваке године по један медвед буде „маркиран” за сателитско праћење. Сада у Националном парку „Тара” очекују помоћ и разумевање државе да пројекат којим смо се у окружењу поносили не буде прекинут. Док је Милоје праћен, истраживачи су дошли до значајних сазнања, али и до закључка да границе овог националног парка нису довољне за заштиту медведа, већ да је потребна шира, међурегионална акција.