Пара има, али нема поверења у привреду

Под ударом светске финансијске кризе и све јаче рецесије, централне банке западних земаља као по команди снизише каматне стопе на готово симболичне вредности. Енглеска централна банка на свега 0,5 одсто, што је најнижа стопа од њеног оснивања, 1694. године. У свеопштем паду привредне активности, па и тражње – инфлација у готово свим земљама, такође, пада из месеца у месец.

Код нас – све обрнуто. Основна, референтна каматна стопа НБС, после лаганог клизања са 17,5, „следила” се на 14 одсто. Инфлација расте, а с њом и камате појединих банака. Нигде светле тачке. „Политика” је питала гувернера НБС Радована Јелашића шта се то код нас дешава. Када можемо очекивати јевтиније кредите?

– Нико од мене лично не би био срећнији и професионално задовољнији када бисмо значајније смањили нашу референтну каматну стопу са тренутних 14 процената. Ко се не би радовао јевтинијим кредитима, у динарима, а не у еврима, што је са дугорочног становишта примарно за Србију. Али, Србија је земља „мајстор” да себи истовремено направи пад привредне активности и – инфлацију. За то није крива НБС – нагласио је гувернер Јелашић.

За највећи део инфлације у овој години одговорна је држава, односно неумерено управљање ценама робе и услуга под њеном контролом. Када смо, каже гувернер, утврђивали основе економске политике за ову годину, договорили смо се да је циљана инфлација осам одсто плус-минус два процентна поена, али под условом да цене под државном капом (гориво, лекови, цигарете, струја, гас, комуналије, ПТТ…) не оду за 12 месеци изнад 15 одсто. На крају априла, држава је већ „испуцала” 70 одсто те квоте или 11,4 процента.

Када се томе додају чињенице – слабији прилив капитала из света, скупљи новац, пад привредне активности и потрошње, јасно је да НБС не може сама да издржи толики притисак. Шта то значи?

– Док једна страна (држава) стално мисли да је у овој земљи највећи проблем недостатак јевтиних кредита, па и за ликвидност, ми смо у НБС убеђени, а за то имамо и доказе, да ни смањивање камата на средњи и дужи рок неће решити наш проблем. Ликвидних пара има више него икада. Доказ? У НБС и државу Србију, односно њихове вредносне папире, банке су инвестирале чак 150 милијарди динара. Пара дакле има, а нема – поверења у привреду и њене послове и развојне пројекте. Да ли је и за то крива НБС? – пита Јелашић и одговор на то питање препушта креаторима економске политике.

Када смо се, наставља наш саговорник, договарали са мисијом ММФ-а о узимању зајма од 530 процената од наше квоте коју имамо у тој светској финансијској институцији, кључни аргумент за толико високу изложеност Фонда према Србији био је да смо увек уредно и на време враћали и плаћали обавезе, па ћемо и те три милијарде евра.

– Ако смо то обећали ММФ-у за иностране обавезе, ја питам – шта је са домаћим, унутрашњим дуговима које та иста држава не враћа својим повериоцима. Како је могуће да буџет Србије дугује путарима 30 милијарди динара? Није ли и у томе део одговора на питање – због чега српска привреда грца у неликвидности, а динара код банака има, али их оне и због мањег ризика пласирају код НБС и саме државе – упозорава Јелашић.

Oн додаје да би, ваљда, и држави требало да буде у интересу да не „пумпа” цене у својој надлежности. С њиховим падом пашће и референтна каматна стопа НБС, а с њом и камата по којој држава плаћа ликвидан новац банака за своје хартије од вредности.

Зашто?

Неке су, истиче Јелашић, у време јаке домаће конјунктуре узеле у свету Али, да не би држава била крива за све што не ваља у нашој економији, гувернер примећује да су и поједине „наше банке са страним капиталом” општој скупоћи кредита дале свој допринос – уместо да под налетима кризе снижавају, оне чак и повећавају марже. или од својих централа краткорочне зајмове, а овде их пласирале на средњи и дуг рок. Сада су у невољи иако је НБС максимално релаксирала своје прописе и мере, не само да би баш њима помогла, већ да би појачала кредитну активност на домаћем тржишту. Наш саговорник, међутим, верује да ће већ за неколико месеци доћи до појевтињења новца, нарочито за грађане. Он очекује постепену нормализацију прилика на светском финансијском тржишту, а с њом и извесно попуштање „стегнутости” банака код нас.

Када се све узме у обзир, привреда Србије, сматра гувернер, бар за сада, не може да рачуна на јевтиније кредите. Али, на шта може? – Да држава одустане од садашњег погубног економског модела који се своди на врло једноставну шему – продај имовину, задужи се, потроши, повећај плате и пензије… Гледајући како нам расте јавна потрошња, све више стичем утисак да се из самоуправног враћамо у неки државни социјализам. Трошимо много више него што стварамо, а то је на дужи рок неиздрживо – тврди гувернер додајући да се морамо окренути реструктурисању привреде, јер ми, једноставно, више немамо извозну привреду и конкурентну робу.

-----------------------------------------------------------

ММФ стиже у августу

Мисија ММФ-а стиже у Београд током августа. То ће бити прва прилика да се види шта смо у међувремену урадили и шта нам ваља чинити. За гувернера Јелашића то ће бити велики тест, као и за саму владу, јер се, по његовој оцени, доста касни у реструктурисању привреде, поготово јавних предузећа. Наш извоз је, подсећа, свега 30 одсто бруто домаћег производа. Недовољно, јер чак и са осетно смањеним платним дефицитом расте опасност од трошења девизних резерви. Подсећа да тек начети зајам од ММФ-а треба вратити до 2015. и за њега још преко камата платити 60 до 70 милиона евра, што нису мала средства.

-----------------------------------------------------------

Инфлација под контролом

Колику инфлацију, без обзира на све, можемо очекивати до краја ове године? Ништа већу, али ни мању од онога што је записано у овогодишњој економској политици – осам одсто плус-минус два процентна поена, тврди гувернер, али уз једно „али” – да се држава задржи у договореним оквирима. Не сме да пређе својих 15 одсто пораста цена регулисаних производа и услуга.

Слободан Костић