Свет опет на атомском испиту

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. маја – Иако је јуче овде био празник, стратешки тим Барака Обаме се састајао сваких неколико сати, све до увече када се окупио у сали за ванредне ситуације, одакле председник одржава везе са америчким оружаним снагама широм света. Шеф Беле куће је позивао и савезнике на Далеком истоку обећавајући им повећану одбрамбену солидарност и цео свет да се обједини у напорима за спречавање нове опште опасности.

И у већини других земаља као да је прорадио алармни систем поводом севернокорејске нуклеарне и ракетне пробе. Ванредно се синоћ састао и Савет безбедности УН, изразивши једногласност, каква се испољава врло ретко и „кад друге нема”, у осуди потеза Пјонгјанга, коме данас припрема нову упозоравајућу и вероватно додатно казнену резолуцију.

Рекло би се да се ради о назнакама настајања новог феномена – збијања међународних редова у суочавању са све изразитијим ширењем нуклеарних арсенала, који би од хладноратовског средства великих сила за међусобно „уздржавање” могли да прерасту у масовну појаву, а тиме и изађу „изван међународне регулације”. Искушење је и знатно шире. С једне стране се показало да земље које поседују атомске бомбе нико не напада, бар не фронтално, а с друге стране питање је да ли би то правило важило кад би се оружје за масовно уништавање размножило, такорећи као револвери на Дивљем западу.

Поводом севернокорејског случаја, овде је с посебним задовољством поздрављена осуда које су му изрекли представници Москве и Пекинга у Савету безбедности. АП је, тако, наглашено пренео изјаву руског амбасадора и тренутно председавајућег у Савету Виталија Чуркина да се ради о необичном догађају, противном не само резолуцијама Савета него и међународним споразумима о неширењу нуклеарног оружја и забрани нуклеарних проба, па да Русија сматра да је кршење тих уговора „врло озбиљна ствар” и да захтева „јак одговор”.

Није, међутим, извесно, да ли ће се пет сталних чланица Савета (САД, Русија, Британија, Француска и Кина), који се синоћ посебну састао уз учешће представника Јапана и Јужне Кореје (чији је дипломата Бан Ки Мун генерални секретар УН), одмах сагласити о дометима додатних мера против Пјонгјанга, а нарочито око начина да се речи спроведу у дела. Чини се, такође, да је тај квинтет у овом случају усаглашенији него у другим искушењима од Балкана до Ирана (који се у Вашингтону види као „главни отпадник” и у нуклеарним и у блискоисточним и у укупним глобалним кретањима).

Занимљива су реаговања овдашњих главних новина. „Њујорк тајмс” оцењује да су севернокорејски нуклеарни и ракетни тестови „рани тест и за Обаму” (на председничкој дужности од 20. јануара) на који он спрема одлучније одговоре него његов претходник Џорџ Буш млађи, 2006. када је Северна Кореја објавила прву нуклеарну пробу. Нема међутим, додаје се, засад велики избор.

Обами је стало да појача санкције према Пјонгјангу, при чему засад „нема много могућности, а као најизгледнији метод, наставља се, изгледа ефикасније пресретање бродова са севернокорејским испорукама. Тиме би се бар остварила прогноза Беле куће да режим Ким Џонг Ила најновијим потезима запада у „дубљу изолацију”.

Сугерише се, уједно, да је „већи проблем” од самог нуклеарног теста могућност да Пјонгјанг продаје материјал за атомско оружје. И да тако оно постане такорећи опште (не)добро. Представник Пентагона је ствари поједноставио: „Нуклеарно наоружана Северна Кореја је највећа опасност по Азију.”

„Вашингтон пост” препоручује, у данашњем уводнику, да се престане с ценкањем. Тачније – да се севернокорејски нуклеарни тестови не третирају преозбиљно, већ да се протумаче као „нови блеф” и да се Пјонгјангу више ништа не нуди док он не докаже да је спреман на делотворну сарадњу. Само треба наставити са захтевима за појачавање санкција поготову САД према Северној Кореји, укључујући замрзавање њених рачуна у иностранству, уз остављање могућности за наставак шесторних преговора (још Кина, Русија, Јапан и Јужна Кореја).

Неутралне посматраче, ако их још има, посебно забрињава околност да се најистрајнији остатак хладног рата испоставља као савремени приоритет. У виду нуклеаризације на пре више од пола века подељеном Корејском полуострву…