Радо иде Србин у туристе

Ни ватрена стихија на грчком полуострву Касандра, ни сећање на возача самоубицу који се прошле године закуцао у рецепцију хотела с пет звездица у омиљеном египатском летовалишту Шарм ел Шеик тражећи кључеве који ће му отворити небеске одаје Алаха, ни претње курдских бомбаша братској Турској, ни глисери који секу таласе, и понеког купача, на независним обалама Монтенегра и, коначно, ни експлозивни удари банака на текуће и остале рачуне, не могу одвратити Србе од њиховог омиљеног националног хобија – летовања по сваку цену.

Радо иде Србин у туристе. Ако нема кеш, ту је лаки кеш. И отплата наредних пет година, за десет дана слане илузије. Епско-каматни циклус, мој Марко. Али, без обзира на сва геополитичка и финансијска искушења, која су му се натоварила на плећа, наш човек нема алтернативу. Иако одлазак на море данас подсећа пре на сложену логистичку операцију, која подразумева знања из дипломатије, војне доктрине и међународног права.

Ако жели на топле обале Северне Африке или Блиског истока, пожељно је пажљиво проучити саопштења Стејт департмента и Пентагона, истовремено анализирајући претње Ал каиде, што значи и евентуалну претрагу по каналима кабловске. Следе сличне радње ако сте намерни да кренете у инвазију на турску обалу. Шта каже Брисел, кад ће Анкара у ЕУ? Каква је то тајна веза са безбедном вожњом долмушима који миле кривудавим путем изнад Кушадасија, престонице османлијског масовног туризма?

Можда вам је џеп дубок, па бисте да осетите магију Кариба, али како се опустити док гледате тиркизно море са песковитих плажа Кубе, како да јурите Хемингвејеву сабљарску у изнајмљеној јахти, ако вам ваша подсвест шапуће да је Кастру преостало још мало времена, које се управо поклапа са вашим аранжманом? И где ли је тај Залив свиња?

Ако понекад помислите да вам уместо креме за заштиту од сунчевих опаких зрака требају ратничке боје, а уместо пешкира са ликом Паје Патка – комплет панцира за четири особе, вероватно с чежњом памтите доба невиности наших давних летовања, када је највеће искушење представљао избор боје купаћег костима ваше драге, цветни аранжман на душецима, или шаролик избор крајњег одредишта по одмаралиштима наших оура или соура.

Било је до доба када је Београд заиста био велики. Имао је море, луке и острва. Ако дуго нисте срели комшију из солитера, пронашли бисте га у Градској кавани у Дубровнику. И успут проћаскали с Пеком Дапчевићем и Борисом Дворником, док би вам Ибрица Јусић певушио на увце. Ровињ, Макарска, Цавтат, Дубровник, Хвар, Брач, Сплитски фестивал, Мишо Ковач... По марксистичком принципу прерастања квантитета у квалитет, било је логично да убедљиво најдужа обала понуди и најбоље туристичке атракције: од природних лепота, плеса на терасима соцреалистичких хотела, до првих летњих љубави уз баладе Оливера Драгојевића.

Било је то доба кад многи Срби и припадници етничких заједница нису знали да Црна Гора има море, не рачунајући породице које су због клиначког бронхитиса одлазили у Котор или Прчањ. Владала је пословица "дужан к’о Грчка", тако да нико озбиљан није разматрао пут на југ, осим ако се нисте упутили на Охрид. Турска је и даље била симбол петовековног хегемона, док су се под Египтом подразумевали Насер и Омар Шариф. 

Зима, дуга и хладна, била је најокорелији државни непријатељ хрватског туризма, а Срби његови највећи бранитељи. А данас, ако аутомобилом БГ регистрације кренете ка Дубровнику, то само може значити да желите намерно да га се отарасите. Ако сте још и заборавили "Политику" на седишту, то је већ озбиљна индиција да сте залутали у далеке и мистичне области несвесног, те да сте склони суициду, па нисте морали да потегнете чак до Дубровника да бисте пронашли довољно дубоку провалију. И најдобронамернији домаћин ће вам рећи, кад угледа вашу БГ легитимацију – бацај таблице, закопај трагове, или ће, ако вам је истински склон, бацити цираду преко кола, као партизанка на тенк у "Десанту на Дрвар". 

Пошто сте се стационирали, ујутру никако не пијуцкате каффффу. Пређите на сличну текућину. Каву. Престаните да, ничим изазвани, зановетате, док улазите у плави Јадран: "Ау, бре, ј... ееее, ал је ладна!"

Ако вам се издајнички узвик ипак отме, бићете прокажени, као да вам је на челу изронила кокарда, а на "Гуровић рамену" – насмешио Чича.

Не зановетајте да вам је мало хлеба столом. Ако је изговарање речи крух ипак превелики компромис, пређите на дијету. Ваш нутрициониста ће бити очаран. Кад вас питају одакле сте, реците:

– Тунга тијета, шок Шиме.

Ако сте ипак патриота, као истинска, правоверна Србенда у купаћим гаћама, наоружани перајама и маском, морате најпре да признате своју агресорску улогу у домовинском рату – иако од оружја на плажи имате само кофице и лопатице. На покајничкој иницијацији не смете ни да поменете да је Роби Просинечки пола наш, пола њихов, а да Раде Шербеџија нема ни промил Хрвата у крви.

Шта вам онда преостаје, ако немате кинте, кредитно сте неспособни, не знате новоговор, плашите се да се спустите низ кањон Мораче – и при том сте пацифиста? Предлажем следеће: да ноћу чекате за некога у реду за визе испред грчке амбасаде и да с тим богатством некако преживите на Ади.