Село – домаћи туристички производ

Перспектива Србије је у пољопривреди и туризму. Ове две гране привреде морају да буду уско повезане јер се и ослањају једна на другу и заједнички основ им је – село. Перспектива и за пољопривреду и за сеоски туризам је велика.

У свету је све траженија квалитетна храна, а нарочито она произведена на здрав начин. Мора да се једе. И то квалитетно. Док се храна може да извози, уморни човек мора да дође у наша села како би се квалитетно одморио.

Позиционирање туристичког производа села Србије засниваће се на очуваности природне средине, разноликости самог туристичког производа, богатству културног наслеђа села (архитектуре, традиције, производа старих заната), као и на гостољубивости и срдачности становништва.

Важан је утисак

Улагањем у сеоски туризам постиже се бољи живот на селу, а за даљи успешан развој туризма на селу потребно је применити одговарајућу стандардизацију и категоризацију услуга, посебно адекватних услова за смештај. Собе, куће и станови за одмор који се издају туристима морају да испуњавају прописане санитарно техничке услове и да буду разврстани у одговарајуће категорије, што је прописано. Правилником о разврставању, минималним условима и категоризацији туристичких објеката у Републици Србији.

Од посебног значаја су и улагања у инфраструктуру (путна мрежа, ПТТ), обезбеђивање здравствене заштите и очување и заштита животне средине у циљу спречавања неконтролисане урбанизације, која и те како може да угрози село и одузме му арому коју поседује.

Озбиљан посао

Сеоски туризам је озбиљан посао који мора да се ради темељно. Захтева ангажовање свих заинтересованих за његово унапређење. Јер, прича је следећа: ако се једна сеоска кућа почне да бави овим видом туристичке понуде, суседна кућа може да производи здраву храну, а кућа преко пута организује излете. У некој мало даљој домаћице вичне ткању и шивењу могу да стварају аутентичне постељине, завесе, столњаке и друге рукотворине у народном стилу као одраз некадашње моде краја у коме живе...

Да би овај туристички производ био успешан велику улогу игра и едукација сеоских домаћина. У овом би велику улогу требало да имају невладине организације, туристичке организације општина, али и сви други који су заинтересовани да се њихов крај развија. Најпре је потребно, кроз стручну обраду домаћих и страних позитивних искустава у бављењу туризмом на селу, указати сеоским домаћинима на економску оправданост бављења овом делатношћу.

На посебно организованим предавањима и уз одговарајућу литературу, требало би домаћине упознати са свим стандардима прихвата и смештаја гостију, одговарајућим хигијенским захтевима, начином, количином и квалитетом пружања услуга исхране, понашањем према госту и другим неопходним условима за пријатан боравак туриста у сеоском домаћинству.

На достигнутом нивоу развијености туризма на селу улогу анимације гостију: организовања излета, спортских активности и других културних, забавних и рекреативних активности преузимају туристичке организације општина, преко којих се обавља и резервација смештаја код домаћина у селима, која се организовано баве туризмом.

Грађани у – вајатима

Туристички производ сеоског туризма мора имати и адекватне начине продаје. Потребно је превазићи неорганизованост у попуњавању капацитета туристичких објеката у селима )сеоских брвнара, кућа за одмор, вајата...) и обављати продају преко туристичких агенција. Организован начин продаје у многоме ће допринети бољем сусретању понуде и тражње за одмором на селу и свакако помоћи сеоским домаћинима да до краја валоризују учињена улагања.

Корист коју би Србија могла да има од развоја сеоског туризма је огромна. Ако се пође од претпоставке да једно сеоско домаћинство има само две собе са по два кревета и да их издаје странцима само 200 дана по цени од само 20 евра за пун пансион добија се цифра од 16.000 евра годишње. Ако би само 10 посто од укупног броја сеоских домаћинстава, којих према неким грубим проценама има око милион, одлучило за бављењем сеоског туризмом то би онда Србији донело 1.6 милијарди евра само од ноћења и исхране. Додамо ли овоме и приходе од саобраћаја, излета, ван пансионске потрошње, царине... више од три милијарде евра годишња би се слило у државну касу.

Mноги важни подаци о сеоском туризму у Србијимогу се пронаћи и на сајту  www.selo.co.rs