Selo – domaći turistički proizvod

Perspektiva Srbije je u poljoprivredi i turizmu. Ove dve grane privrede moraju da budu usko povezane jer se i oslanjaju jedna na drugu i zajednički osnov im je – selo. Perspektiva i za poljoprivredu i za seoski turizam je velika.

U svetu je sve traženija kvalitetna hrana, a naročito ona proizvedena na zdrav način. Mora da se jede. I to kvalitetno. Dok se hrana može da izvozi, umorni čovek mora da dođe u naša sela kako bi se kvalitetno odmorio.

Pozicioniranje turističkog proizvoda sela Srbije zasnivaće se na očuvanosti prirodne sredine, raznolikosti samog turističkog proizvoda, bogatstvu kulturnog nasleđa sela (arhitekture, tradicije, proizvoda starih zanata), kao i na gostoljubivosti i srdačnosti stanovništva.

Važan je utisak

Ulaganjem u seoski turizam postiže se bolji život na selu, a za dalji uspešan razvoj turizma na selu potrebno je primeniti odgovarajuću standardizaciju i kategorizaciju usluga, posebno adekvatnih uslova za smeštaj. Sobe, kuće i stanovi za odmor koji se izdaju turistima moraju da ispunjavaju propisane sanitarno tehničke uslove i da budu razvrstani u odgovarajuće kategorije, što je propisano. Pravilnikom o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji turističkih objekata u Republici Srbiji.

Od posebnog značaja su i ulaganja u infrastrukturu (putna mreža, PTT), obezbeđivanje zdravstvene zaštite i očuvanje i zaštita životne sredine u cilju sprečavanja nekontrolisane urbanizacije, koja i te kako može da ugrozi selo i oduzme mu aromu koju poseduje.

Ozbiljan posao

Seoski turizam je ozbiljan posao koji mora da se radi temeljno. Zahteva angažovanje svih zainteresovanih za njegovo unapređenje. Jer, priča je sledeća: ako se jedna seoska kuća počne da bavi ovim vidom turističke ponude, susedna kuća može da proizvodi zdravu hranu, a kuća preko puta organizuje izlete. U nekoj malo daljoj domaćice vične tkanju i šivenju mogu da stvaraju autentične posteljine, zavese, stolnjake i druge rukotvorine u narodnom stilu kao odraz nekadašnje mode kraja u kome žive...

Da bi ovaj turistički proizvod bio uspešan veliku ulogu igra i edukacija seoskih domaćina. U ovom bi veliku ulogu trebalo da imaju nevladine organizacije, turističke organizacije opština, ali i svi drugi koji su zainteresovani da se njihov kraj razvija. Najpre je potrebno, kroz stručnu obradu domaćih i stranih pozitivnih iskustava u bavljenju turizmom na selu, ukazati seoskim domaćinima na ekonomsku opravdanost bavljenja ovom delatnošću.

Na posebno organizovanim predavanjima i uz odgovarajuću literaturu, trebalo bi domaćine upoznati sa svim standardima prihvata i smeštaja gostiju, odgovarajućim higijenskim zahtevima, načinom, količinom i kvalitetom pružanja usluga ishrane, ponašanjem prema gostu i drugim neophodnim uslovima za prijatan boravak turista u seoskom domaćinstvu.

Na dostignutom nivou razvijenosti turizma na selu ulogu animacije gostiju: organizovanja izleta, sportskih aktivnosti i drugih kulturnih, zabavnih i rekreativnih aktivnosti preuzimaju turističke organizacije opština, preko kojih se obavlja i rezervacija smeštaja kod domaćina u selima, koja se organizovano bave turizmom.

Građani u – vajatima

Turistički proizvod seoskog turizma mora imati i adekvatne načine prodaje. Potrebno je prevazići neorganizovanost u popunjavanju kapaciteta turističkih objekata u selima )seoskih brvnara, kuća za odmor, vajata...) i obavljati prodaju preko turističkih agencija. Organizovan način prodaje u mnogome će doprineti boljem susretanju ponude i tražnje za odmorom na selu i svakako pomoći seoskim domaćinima da do kraja valorizuju učinjena ulaganja.

Korist koju bi Srbija mogla da ima od razvoja seoskog turizma je ogromna. Ako se pođe od pretpostavke da jedno seosko domaćinstvo ima samo dve sobe sa po dva kreveta i da ih izdaje strancima samo 200 dana po ceni od samo 20 evra za pun pansion dobija se cifra od 16.000 evra godišnje. Ako bi samo 10 posto od ukupnog broja seoskih domaćinstava, kojih prema nekim grubim procenama ima oko milion, odlučilo za bavljenjem seoskog turizmom to bi onda Srbiji donelo 1.6 milijardi evra samo od noćenja i ishrane. Dodamo li ovome i prihode od saobraćaja, izleta, van pansionske potrošnje, carine... više od tri milijarde evra godišnja bi se slilo u državnu kasu.

Mnogi važni podaci o seoskom turizmu u Srbijimogu se pronaći i na sajtu  www.selo.co.rs