Антидејтонска политика СДА

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 27. маја – Резолуција о променама Устава Босне и Херцеговине, коју је синоћ усвојила Странка демократске акције, подједнако је неприхватљива за Србе и Хрвате. Водећа бошњачка странка, поред осталог, тражи доношење новог устава, који би БиХ дефинисао као републику са три нивоа власти – државним, регионалним и локалним. Пет или више региона били би формирани „на основу економских, географских, историјских, саобраћајних, културних и других европских принципа”. Поред тога, новим уставом било би укинуто ентитетско гласање.

„Ентитетско гласање гарантује Устав БиХ и оно неће бити укинуто, јер се о њему неће ни расправљати у разговорима о уставним променама”, изјавио је новинарима у Бањалуци премијер Републике Српске и лидер Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик. Принцип ентитетског гласања омогућује Републици Српској и Федерацији БиХ да не буду прегласане у Парламентарној скупштини БиХ, јер да би одлука коју донесу посланици ступила на снагу неопходно је да за њу гласа најмање две трећине посланика из сваког ентитета. Додик је Резолуцију СДА о променама Устава БиХ оценио као „антидејтонски документ и антидејтонску политику СДА”.

„Нико у Републици Српској неће пристати на предлог уставних промена по мери СДА. Мала је вероватноћа да СДА у вези са овим питањем добије подршку међународних кругова. Јер потпредседник Америке Џозеф Бајден недавно је у Сарајеву рекао да Америка подржава Дејтонски споразум, а тиме и двоентитетско уређење БиХ”, рекао је за „Политику” бивши председник Републике Српске и лидер Демократске партије Драган Чавић.

„Не долази у обзир доношење новог устава, јер би из тога процеса Република Српска изашла као губитник. Могући су само амандмани на важећи Устав БиХ, којим би он био усклађен са Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода”, рекао је за „Политику” председник Партије демократског прогреса Младен Иванић.

Коментаришући Тихићеву изјаву „да не жели да учествује у преговорима о уставним променама ако се у њих не укључе председници Странке за БиХ и Социјалдемократске партије БиХ, Харис Силајџић и Златко Лагумџија”, Иванић је оценио да она, вероватно, има две димензије. „Због оптужнице која је подигнута против њега премијер Федерације БиХ Неџад Бранковић поднео је оставку, па је могуће да Тихић на овај начин тражи партнера с којим би се одржао на власти. Друга варијанта је да тражи алиби за могуће повлачење из преговора о уставним променама. С обзиром на то да предлог СДА неће подржати Срби и Хрвати, једноставно каже, када неће Силајџић и Лагумџија нећу ни ја”, истакао је Иванић.

Портпарол Хрватске демократске заједнице БиХ Мишо Релота је за наш лист кратко рекао: „Прудски споразум, који предвиђа да се БиХ састоји од четири територијалне јединице, основ је за све будуће разговоре о уставном уређењу БиХ. Све остало је за нас неприхватљиво. У сваком случају, представници три народа мораће да нађу компромис, јер без њега нема решења које ће бити по мери Хрвата, Срба и Бошњака”.

За другу по снази хрватску странку, Хрватску демократску заједницу 1990, Резолуција СДА о променама Устава БиХ далеко је од прихватљивог решења. „Ми тражимо да хрватски народ у БиХ добије свој ентитет и за нас је подела земље на најмање пет региона потпуно неприхватљива”, изјавио нам је портпарол ХДЗ 1990 Весо Вегар.