Без ентузијазма на европске изборе

Од нашег сталног дописника
Брисел, 27. маја – Европска унија потрошила је 20 милиона евра из буџета за односе са јавношћу на предизборне активности уочи гласања за Европски парламент од 4. до 7. јуна, али упркос онлајн представљању, огромним рекламним паноима и посебним догађајима, тешко је веровати да ће излазност бити макар половична. Посебном кампањом посредством Ем-Ти-Вија ЕУ се обраћала најмлађим бирачима, који традиционално мало гласају. Али уместо да буду „уједињени у разноликости” и изађу на изборе, како то прокламује званични Брисел, европски бирачи, а посебно млади, све више су уједињени у незаинтересованошћу према изборима.

Према последњим испитивањима јавног мњења „Евробарометра”, око 43 одсто грађана је потврдило излазак на изборе за ЕП, а још око шест одсто се двоуми, док остали нису показали интересовање. У ЕП, који је наручилац истраживања, кажу да је потенцијална излазност од око 49 одсто одлична у односу на резултате из јануара када је свега четири одсто испитаника знало да су у јуну избори за ЕП. Данас је читавих 53 одсто обавештено да ће за десетак дана бити избори. Излазност на прошлим изборима за ЕП била је 45,5 одсто, а од 1979. године (више од 60 одсто изашлих) у сталном је паду. Традиционално је највећа излазност (око 90 одсто) у Белгији и Луксембургу, где се неизлазак на изборе кажњава новчано.

Више од 375 милиона грађана ЕУ старијих од 18 година имаће прилику да изгласају 736 (уместо досадашњих 785) посланика, а сва очекивања говоре да ће поново највећа политичка групација у ЕП бити коалиција десног центра европских народних партија и европских демократа. Они у садашњем сазиву заузимају 288 места, испред социјалистичке коалиције која броји 217 посланика. Ако тако остане, народњаци ће поново предложити Жозе Мануела Бароза за председника Европске комисије. Трећа најбројнија политичка групација су либерали који имају 100 посланичких места и доста добре изгледе да увећају тај број у следећем сазиву, што се не би могло рећи за десничарску Унију за Европу нација која ће изгубити одласком посланика италијанске Партије слободе Ђанфранка Финија. Фини, који је ујединио своју партију са партијом Напред Италија премијера Силвија Берлусконија у нову Народ слободе, биће убудуће у народњачкој коалицији.

Народ слободе вероватно ће представљати највећу националну политичку снагу у народњачкој коалицији и читавом ЕП, што ће надокнадити губитак посланика због најављеног одласка из коалиције британских торијеваца, који ће са сродним партијама из источне Европе направити нову политичку групацију. Међутим, прилично извесна бројчана надмоћ Италијана у будућем сазиву ЕП дала је за право Берлусконију да предложи свог кандидата за председника ЕП Марија Маура, кварећи већ постигнут договор народњака и социјалиста да председничку говорницу добије Јиржи Бузек, пољски посланик.

Повећање броја посланичких мандата може очекивати и коалиција зелених која тренутно има 43 места, уједињена левица која броји 41, као и екстремне партије и покрети који сада немају сопствену политичку групацију, већ наступају као независни посланици. Међу последњим најбројнији су припадници Националног фронта Жан-Мари Ле Пена, којих има шесторо, а једно од звучнијих имена међу независним посланицима је Алесандра Мусолини, унука Бенита Мусолинија. Управо је она изазвала распад политичке групације ултрадесних и профашистичких посланика у ЕП, која је постојала у текућем сазиву, када је оценила да су Румуни „ноторни криминалци”. Румунски колега је то схватио као увреду и напустио клуб, због чега се он распао, а посланици су стекли статус независних.

За формирање политичке групације биће потребно најмање 25 посланика из седам различитих земаља, уместо досадашњих 20 из шест земаља. Изменом пословника посланици не само да су подигли критеријум за формирање посланичких клубова него су променили процедуру вођења прве седнице у новом сазиву. Тиме су избегли реалну могућност да јој председава Ле Пен (83) као најстарији посланик. Ипак, иако је Брисел спречио непожељну симболику у виду екстремног десничара Ле Пена за говорницом ЕП, националистички и профашистички покрети широм ЕУ најављују више места у новом сазиву ЕП.

Предњачи Герт Вилдерс из Хага који се бори против „исламизације Европе” и очекује да ће његова Партија за слободу узети четири од 25 места која су у ЕП предвиђена за Холандију. Њихов слоган је „Више Холандија мање Европа”, а жестоко се противе уласку Турске у ЕУ, као и за искључење Бугарске и Румуније из ЕУ. Британска национална партија рачуна да ће успети да прескочи цензус и освоји место у ЕП за свог лидера Ника Грифина. Екстремна десница води веома активне кампање у Чешкој, Мађарској, Аустрији, као и у Бугарској, па неће бити изненађење да услед мале излазности још понегде пређу цензус осим у Холандији, Италији или Француској.

Највише места у ЕП, као и до сада, имаће Немачка, 99, а по 72 посланика делегираће Француска, Велика Британија и Италија. Пољској и Шпанији припада по 50 места, Словенији седам,док најмањи број посланика има Малта, свега пет.

-----------------------------------------------------------------------------

Милибанд: Европа треба да прихвати „нову Турску”

Анкара – Британски министар спољних послова Дејвид Милибанд је током званичне посете Анкари потврдио да подржава пуноправно чланство Турске у Европској унији, иако се томе оштро противе поједине чланице европског блока.

Милибанд је у интервјуу за Ројтерс истакао да би чланство ове муслиманске земље Унији донело привредну динамику, помогло јој да реши проблеме у погледу безбедности енергената и успоставило чвршће везе између Запада и муслиманског света. „Велика Британија је више него икад уверена да је стратешка одлука да се подржи приступање Турске Европској унији исправна одлука. То је добро и за Европу и за Турску”, истакао је Милибанд.

Британски шеф дипломатије је рекао да би Турска требало да ради на бржем спровођењу реформи, али је истакао да је у последњих тридесет година остварен значајан напредак и да се ствара „нова Турска”, нагласивши да би европски блок стога требало да буде „отворенији” и да прихвати дугорочне користи које би имао од њеног чланства.

Такво становиште се коси са ставовима француских и немачких лидера који сматрају да је ова муслиманска земља превише сиромашна и културно превише различита да би се уклопила у европски блок и да би јој због тога требало понудити „привилеговано партнерство”.

Владимир Јокановић