Пјонгјанг појачао претње

Лансирајући још једну ракету кратког домета у ноћи између уторка и среде, Северна Кореја је наставила да распирује страх у региону, при чему је директно припретила ратом свом јужном суседу. Пјонгјанг је отворено најавио могућност напада на Јужну Кореју због одлуке Сеула да се прикључи америчкој иницијативи за пресретање бродова за које се сумња да превозе опрему за производњу оружја за масовно уништавање. Осим тога, комунистички режим Ким Џонг Ила је противно свим претходним договорима са светским силама јуче поново пустио у погон постројење за прераду плутонијума.

Севернокорејска новинска агенција КЦНА пренела је саопштење Војске Северне Кореје да ће се „они који их провоцирају суочити са незамисливо немилосрдном казном”.

„Свака и најмања непријатељска акција против наше републике, укључујући заустављање и претраживање наших мирнодопских бродова, суочиће се са моменталним и јаким војним нападом”, саопштио је портпарол војске, додавши да Северна Кореја није више дужна да поштује споразум о примирју, потписан по окончању Корејског рата 1953. године.

Према мишљењу режима у Пјонгјангу, Вашингтон је прекршио своје обавезе као потписник тог споразума када је навео Сеул да приступи иницијативи коју су САД покренуле после терористичких напада 11. септембра 2001. у намери да зауставе ширење наоружања за масовно уништење. Овој иницијативи приступило је 95 држава, али је Пјонгјанг упозорио да ће приступање Јужне Кореје сматрати објавом рата.

Осим тога, јужнокорејски медији су објавили да су амерички сателити за надзор установили да је нуклеарно постројење Јонгбјон поново пуштено у рад. Ово постројење за прераду плутонијума демонтирано је прошле године у складу с договором о разоружању у замену за помоћ.

Из Вашингтона стиже најава да ће Северна Кореја сносити последице за нуклеарну пробу уколико не промени „курс”, али да „врата остају отворена” за разговоре о окончању нуклеарног програма те земље.

С друге стране, Русија је поприлично забринута због дешавања на Корејском полуострву, тако да је шеф руске мисије при УН Виталиј Чуркин изјавио да Русија намерава да подржи оштру резолуцију о Северној Кореји. Осим тога, Москва је саопштила да се нада да „рат нерава” и опасно балансирање на ивици неће прерасти у „врућ рат” у том делу света. Извори у безбедносним структурама Русије рекли су агенцији Итар-Тас да се у Русији припремају превентивне мере за случај да развој догађаја на Корејском полуострву измакне контроли и ескалира у нуклеарни рат.

Док је руски председник Дмитриј Медведев у телефонском разговору са јужнокорејским колегом Ли Мјунг Баком осудио нуклеарну пробу, оценивши да она води ескалацији напетости у југоисточној Азији, шеф дипломатије Сергеј Лавров је указао да „не треба кажњавати Северну Кореју само зато да би била кажњена”, већ да то треба да води обнављању преговора. Очекује се да би Савет безбедности до краја недеље могао да усвоји резолуцију о новим санкцијама Пјонгјангу.

Иако Северна Кореја већ сада има довољно плутонијума да произведе бар шест атомских бомби, већина аналитичара не страхује толико од нуклеарног рата већ од рата који ће се заснивати на томе што би Пјонгјанг напао суседе са својим богатим ракетним арсеналом. Северна Кореја, према студији Института за спољнополитичке анализе из САД, годишње заради милијарду и по долара од продаје ракета, извозећи их у Пакистан, Либију, Иран, Сирију и Египат.

Познаваоци прилика забринути су и због могућности да Северна Кореја са неким подели своја знања о нуклеарној технологији. Осим што се сумња да би Пјонгјанг могао да помогне Ирану да развије нуклеарно наоружање, међу потенцијалним сарадницима Пјонгјанга је и Сирија.

Израелски авиони су 2007. бомбардовали комплекс зграда у Сирији за које је Вашингтон касније саопштио да се ту градио нуклеарни реактор уз севернокорејску помоћ, при чему су инспектори УН нашли трагове уранијума упркос демантовању Дамаска. Због сиријских и иранских нуклеарних тежњи на Блиском истоку, за ову врсту наоружања заинтересовани су и Саудијска Арабија, Египат и Уједињени Арапски Емирати. И Ал Каида је заинтересована за ову технологију, при чему би се задовољила и такозваном „прљавом бомбом” састављеном од конвенционалне бомбе и радиоактивног материјала.

Чак и ако не дође до реализације најгорих могућих сценарија на југоистоку Азије, попут регионалног рата и атомских напада, нуклеарна проба Северне Кореје ће вероватно бити стимуланс за нуклеарне силе у региону, попут Пакистана, да изврше додатне нуклеарне пробе – што би, с друге стране, изазвало тензије са Индијом, такође нуклеарном силом.