Прешерен је дошао касно

Србија би могла да искористи откриће Марка Прешерена да је рат у Словенији 1991. почела Територијална одбрана, а не ЈНА, као и да су пресуде бројним припадницима те војске због наводног кршења Женевских конвенција резултат монтираних процеса. Прешерен је ове налазе одбранио у дипломском раду на љубљанском Факултету друштвених наука, а ускоро би на њему требало да одбрани и докторску дисертацију.

Србија би тај рад могла да користи не само за поправљање лошег имиџа војске него и за исправљање слике о целој земљи, коју у добром делу света данас сматрају агресорском.

Процес би, међутим, како кажу стручњаци за маркетинг, био мукотрпан, дуготрајан и захтевао би много новца. Проблем је, како кажу, што су сви други са простора бивше Југославије у прављењу слике о себи били много успешнији од Србије и што су, за разлику од нас, радили на томе кад је било време, односно када је нова историја, у време ратова, стварана. У томе су нас, кажу „ушили” не само у бившим југо-републикама него су кудикамо ефикаснији били и косовски Албанци.

„Мудре државе користе сваку прилику. Оне мудрије их саме стварају”, истиче Ана Бован из маркетиншке агенције „Бован комуникејшн”. Ипак, према њеној оцени, Србија сада има још једну шансу да на овом, наизглед малом, примеру покаже своје капацитете.

– Сваки податак из скорије историје је користан. Oд словеначког „открића” могли бисмо имати приличну корист и за наше дипломатске циљеве, евроатлантске интеграције, војне стратегије, међународне судске процесе, одштетне захтеве. За то нам је потребна државничка мудрост, политички консензус, нужни су нам савезници, али и вешто коришћење међународних и домаћих медија – каже Ана Бован.

„Имиџ можете да градите ангажујући неку маркетиншку агенцију, а можете и да вредно сакупљате материјале који говоре у прилог вашој тези. Забрињава што је наша историја током деведесетих, па и цела историја средњег века, превреднована и то ће бити врло тешко мењати”, објашњава историчар др Слободан Марковића, из Института за европске студије, додајући да је тешко објективно сагледати шта се догодило у блиској прошлости.

На питање у којој мери један нови податак може да нам помогне у поправљању имиџа, Марковић каже да није битан појединачан податак већ систематско деловање на мењању имиџа за шта су потребне године и много новца за шта јавност мора да има разумевања.

Треба подсетити да су власти у Србији после демократских промена 2000. године покушале да пораде на поправљању имиџа „лоших момака” ангажујући неке од најпознатијих америчких агенција за лобирање. При томе се није штедело јер је агенцији „Барбур, Грифит и Роџерс” месечно плаћано 60.000 долара што је био „најтежи” уговор те врсте.

Жозеф-Иван Лончар, издавач часописа за маркетинг „Табу”, сматра да Србија више не би требало да се бави прошлошћу већ да гради имиџ будућности.

„Не може се после толико година ништа исправљати из прошлости. Осамнаест година су сви други били супериорнији у тржишним комуникацијама и пропаганди, односно спиновању и сада би свака дискусија на ту тему била јалова. Не можемо се стално бранити, то би било губљење енергије. Сада је боље радити на стварању новог бренда Србије”, истиче Лончар.

Креативни директор агенције „Мозаик” Воја Жанетић, такође, сматра да се слика о некој земљи ствара, пре свега, на основу садашњости, а не толико на основу њене ускоро и давне историјске прошлости.

„Ми сада треба да стварамо нове вредности, а не можемо да поправљамо прошлост. Не можемо чак да поправимо ни слику о нама у прошлости, била је каква је била, требало је да је поправљамо на време”, каже Жанетић.

Ипак, велики део те прошлости у ствари је „инстант” историја која је требало да послужи појашњењу нечега што се већ десило или да припреми терен за оно што ће се десити, тврди бивши амбасадор Србије у Француској др Предраг Симић. На томе се у републикама бивше СФРЈ пуно радило деведесетих година.

„Постојала је једна богата литература која је говорила како да се преко инстант историје дође до инстант политике. У Србији практично немамо ниједну историју грађанског рата у Југославији, док су Хрвати и Словенци у то време богато финансирали историјске радове и пројекте који би потврдили њихове ставове”, каже др Симић.

Јелена Церовина

--------------------------------------------

Три клијента против Србије

Криза на Балкану донела је бројне новине у свет лобирања. Тако је, рецимо, током деведесетих година америчка агенција „Рудер и Фин” у исто време радила за три зараћене стране – Босну, Хрватску и Косово. „Олакшавајућа” околност за њих је била што су све кампање биле против Србије.