Римске терме испод Академског парка

Академски парк на најстаријем градском скверу – Студентском тргу, добио је пре три месеца нову ограду на северном делу, у њему су посађене нове саднице, а најављује се и изградња украсног мобилијара, постављање инфо табли на српском и енглеском језику, кажу у „Зеленилу Београд”. У парку ће до краја године бити изграђена и нова хидрантска мрежа.

Иако је ова зелена оаза од 2007. године заштићено природно добро и у њој се налазе споменици Јосифу Панчићу, Доситеју Обрадовићу и Јовану Цвијићу, није поштеђена хулигана. Појединци ломе гране, оштећују стабла, шетају кућне љубимце, а у вечерњим и ноћним часовима ту се окупљају наркомани и скитнице. Многи од њих и не сањају да се шетају по простору испод кога се крију остаци римског купатила из трећег и четвртог века. Цео простор парка иначе се налази на заштићеној зони Римског Сингидунума и то дела цивилног насеља које се простирало до Трга републике.

– Римске терме су, али сасвим случајно, откривене 1968. године када се копала рупа за постављање цистерне за мазут у згради Градског комитета Савеза комуниста – објашњава Зоран Симић, археолог у Заводу за заштиту споменика. – Археолошка истраживања настављена су 1969. године. Терме су највећим делом откривене, али је остао један део испод улице и Студентског трга и он није истражен. Откопано је осам просторија и оне припадају једном устаљеном типу античких терми. Прва просторија у низу била је свлачионица или просторија за припреме, међутим она на овом локалитету није пронађена. Код нас је откривен такозвани фригидаријум, односно просторија са хладном водом. На ову просторију се надовезивала просторија са млаком водом – лаконикум, где су се купачи знојили и припремали за улазак у калдаријум односно просторију у којој је била топла вода.

У калдаријуму су пронађена два базена. Откривени су и остаци зидане пећи, у којој се загревао ваздух који је потом грејао воду. Купатило је било јавно, а посећивали су га и мушкарци и жене.

– Терме су све до 1978. године биле видљиве, међутим овај део је било тешко одржавати јер се ту скупљала велика количина отпада. Како није урађено решење за наткривање терми, а и због недостатка новца, извршена је њихова конзервација. Терме су потом закопане земљом, јер је закључено да ће их она најбоље очувати – истакао је Симић.

Место где се данас налази Академски парк некада је било турско гробље, затим пијаца, па такозвани мали парк, Панчићев парк, Краљев трг.

Пројектант парка био је архитекта и урбаниста Колевски. Парк је препознатљив и по упечатљивој огради, зиданој у рококо стилу са урнама и две капије од кованог гвожђа која је, када је изграђена, коштала седам пута више него сам парк.

Б. Васиљевић