Два нивоа региона: НУТС 2 и НУТС 3

Када говоримо о броју и изгледу региона какопредлаже Нацрт закона о регионалном развоју, с обзиром на то да је циљ усаглашавање наших стандарда са ЕУ, постоје одређена правила како се креирају статистички региони. Пре свега, треба рећи да се статистичком регионализацијом уводе тзв. НУТС 2 и НУТС 3 региони. Ради се о два нивоа региона:већи (НУТС 2) обухватају, по препоруци ЕУ, од 800.000 до три милиона становника, и мањи (НУТС 3), од 150.000 до 800.000 житеља. Постоји и НУТС 1 ниво, алион је за сада за нас од мањег значаја. Већи – НУТС 2 региони су у ЕУ погодни за веће инфраструктурне пројекте, док су НУТС 3 најпогоднији за регионалну и прекограничну сарадњу.

У Србији ће, према Нацрту закона, постојати седам региона које ће наша статистика ускладити са статистиком Европске уније.

Србија спада у државе с највећим регионалним разликама. Наиме, разлике између најразвијенијег и најнеразвијенијег управног округа су и седмоструке,а на нивоу општина и веће. Сврха доношења овог закона јесмањивање разлика у нивоу развијености, а инструмент за тосу статистички региони, тако да је јасно од коликог је значаја доношење овог закона.

Министарство економије и регионалног развоја поред израде Нацрта закона о регионалном развоју, који ће политику регионалног развоја преточити у регулативу и створити правни и институционални оквир за даљи развој Србије, кроз разне програме и пројекте већ јеутицало на смањивање територијалнихразлика. Министарство је до сада кроз сектор за регионални развој из средстава Националног инвестиционог плана финансирало инфраструктурне пројекте који се односе на унапређење путне инфраструктуре, канализационих мрежа, решавање еколошких проблема у локалним срединама. Развијало је и индустријске зоне и бизнис инкубаторе који сунпр. у Крагујевцу и Лозницидопринели свеукупном економском развоју ових средина. Поред свега,морам поменути и улогу кредита за почетнике или старт апкредитепомоћу којих је до сада отворено више од 15.000 нових радних места.

Децентрализација и регионализација спадају у ред најважнијих питања будућег развоја Србије, а доношење закона је неопходан корак у том правцу како прича о регионалном развоју не би остала само–празна прича. Има оних који од овог закона очекују да у кратком року реши све проблеме неравномерног развоја Србије, проблеме који су се гомилали деценијама, али и оне створене због неједнаких географских и природних услова. Ипак, када закон ступи на снагу, биће то важан корак на путу развоја и даље децентрализације Србије.

Државни секретар за регионални развој