Паника због „индијског“ Бин Ладена

Четири дана после атентата на индијске тибетанско-будистичке свештенике у Бечу (обрачун две супротстављене струје школе кагија у оквиру борбе за примат, односно у надметању око искључивог права на тумачење инкарнације) крвави пир верских фанатика се наставља – у Индији.

Ситуација на северу Пенџаба (савезна држава на граници ка Пакистану), судећи према извештајима светских агенција, подсећа на грађански рат. Школе су затворене, радње забарикадиране, возови заустављени... Десетине фабрика, укључујући и највећу шећерану у тој области, запаљене су. На стотине радњи је демолирано и опљачкано. Према процени Индијске индустријске и трговачке коморе, коју је објавио водећи дневник „Тајмс оф Индија“, штета је, после само четири дана немира, прекорачила границу од милијарду евра (око седамдесет милијарди рупија). Упркос заведеном ванредном стању, безбедносни органи немоћни су да спрече, или, у најмању руку, да „локализују“ талас насиља. О броју мртвих и повређених само се нагађа. Званично је саопштено да су два фанатика погинула „у размени ватре“ са полицијом и да, извесно, има неколико стотина повређених. Локално становништво, истичу тамошњи водећи дневници, не сарађује са органима безбедности, па нема ни поузданих података о жртвама... 

О чему је реч? Минуле недеље, подсећања ради, у Бечу, у храму Сика у кварту Рудолфсхаус, изведен је атентат на двојицу високих свештеника далита (ред недодирљивих верника будистичко-тибетанског опредељења). Један свештеник је преминуо, други се још увек налази у животној опасности. Овај атентат, строго повезан са миљеом Сика који живе у Бечу, њих око десет хиљада, узет је као повод за распиривање немира у Индији...

Политички мотиви

О озбиљности ситуације говори и податак да је индијска влада минулог уторка сазвала хитан састанак представника свих политичких партија. Изгласана је резолуција о ванредним мерама које би допринеле смиривању ситуације – на дужи период.

Управо тај наум владе тешко је остварљив. На такав закључак упућује податак да је озлоглашена индијска верско-терористичка организација Калистан Синдабад форс (КСФ) јуче преузела одговорност за атентат. У одговарајућем писму, упућеном британским дневницима, истакнуто је да су свештеници осуђени на смрт јер су њихове проповеди вређале осећања правоверних. Иза декларисаних, верских мотива, међутим, крије се политичка позадина. Организација КСФ већ годинама подстиче масовне верске сукобе, не би ли на тај начин допринела остварењу зацртаног циља – стварању независне државе Калистан на територији северног дела Пенџаба. Пре непуне две године, наиме, ова организација је била одговорна за ширење немира у истом региону у којима је, према званичним подацима, погинуло 67 људи, на хиљаде њих је повређено.

За вођом терористичке организације већ годинама се, безуспешно, трага: Ранџит Синг Нета проглашен је у Индији – „домаћим“ Бин Ладеном. Са друге стране, његов утицај на вернике до појединости је познат и неким европским, пре свега британским, службама безбедности. У Саутхолу, градском кварту јужног Лондона, познатом као „кварт Сика“, осамдесетих година прошлог века дошло је до тешких верски мотивисаних изгреда са крвавим последицама...

Европски аларм

Да ли због тих чињеница, или из других разлога, тек – одговарајуће британске службе су стављене у стање високе приправности... Не само оне. Знак за узбуну огласио се и у Бечу. Биро за заштиту уставности мобилисао је све своје припаднике, не би ли спречио избијање верских немира. Како је портпарол Михаел Такач изјавио, мере предострожности нису усмерене само на бечке Сике, већ и на припаднике „неких других“ верских организација.

Другим речима, Беч се прибојава да верска нетрпељивост обузме и поклонике других, не само радикалних религија.

Управо ова опасност, страх од „вируса радикализације верских тумачења“, била је повод за покретање безбедносне иницијативе која би сузбила ширење насиља међу припадницима супротстављених вера. Како „Политика“ сазнаје од извора у Бечу и Пулаху крај Минхена, у припреми је хитан састанак безбедносних стручњака, који би требало да постигну договор о заједничкој акцији. Састанак, или самит безбедносних врхова западноевропских земаља требало би да се одржи почетком идуће недеље, у тајности, наравно. На уобичајеном, незваничном састајалишту, у просторијама Војне школе у Паризу.