Грађани уредни дужници

Од септембра 2008. до марта ове године број физичких лица која имају кредит код банака са доцњом дужом од 90 дана повећан је, према подацима НБС, за око 35 одсто – са 2,66 на 3,58 процената од укупног броја одобрених кредита. Закашњење до 60 дана још увек је на задовољавајућем нивоу – 2,2 одсто, истичу стручњаци финансијског портала Каматица.

С обзиром на ову чињеницу, али и уобичајену праксу, пословне банке у случају доцње свог клијента примењују различите мере. Најлакше је рефинансирање, односно реиндексирање кредита и превремена отплата зајма без накнаде. То се, углавном, ради у сарадњи са НБС. Догађа се, међутим, да клијент не крене тим, већ оним другим, мање пожељним путем који прате казнене мере, различите од банке до банке.

Све почиње од писане опомене која следи између 15 и 30 дана од доспелости рате за наплату. Друга се своди на телефонски позив – између 45. и 60. дана. Уколико се клијент одазове на телефонски позив, заказује се састанак са кредитним саветником, како би се договорили о даљој сарадњи и пронашли начин за наставак редовне отплате кредита. Зависно од разлога због којих је клијент доспео у доцњу, могући су различити начини превазилажења настале ситуације.

Ако се клијент не одазива на телефонске позиве банке, не прими ни другу опомену или не жели да измири дуг споразумно, пословна банка, у зависности од врсте обезбеђења, коју је узела приликом одобравања кредита, контактира жиранта или послодавца запосленог. Ово следи након кашњења од најмање 75, а највише 90 дана. Након 90. дана банка шаље клијенту опомену пред утужење.

После тога, између трећег и петог месеца доцње, пословна банка се спрема за подношење тужбе. Неке банке у последњим покушајима да избегну вансудска и судска поравнања користе и услуге агенција, које у сарадњи са клијентом и жирантом покушавају да изнађу решење за нагомилане дугове.

У зависности од врсте кредита и инструмената обезбеђења, банка може да покрене вансудски поступак намирења или судски поступак намирења потраживања. Вансудски поступак се најчешће покреће код стамбених кредита, према Закону о хипотеци, при чему је банка решењем Службе за катастар непокретности под хипотеком у могућности да прода некретнину, чију је куповину финансирала. Једина обавеза банке у овом случају јесте оглашавање продаје 45 дана пре саме аукције. Због тога се најчешће вансудски поступак намирења потраживања покреће нешто раније него судски поступак, како би банка своја потраживања могла из продаје да намири максимално 180 дана од дана настанка првих ненамирених потраживања.

Уколико дође до продаје некретнине под хипотеком, банка је дужна да из цене која се постигне на аукцији намири своје потраживање, а остатак врати дужнику или другим повериоцима.

С. Костић

-----------------------------------------------------------

Ћутање – најгоре решење

Према речима банкара, најгора могућа опција за клијента је – ћутање, одбијање сарадње са банком. Тиме се само убрзава процес покретања судског спора и принудне наплате. Најбоља је варијанта да се у сарадњи са кредитним саветником договори нов начин отплате преосталог дуга, кроз продужење периода отплате, реиндексирање кредита или сличним методама. У овом послу, међутим, ни банкама није све потаман. И оне не ретко имају штете – најпре отпис камате, а потом и главнице.