Дуг пут до заједничког трактора

Некадашњи гиганти, а данас пропале фирме – Индустрија машина и трактора (ИМТ) и Индустрија мотора „Раковица” (ИМР) припремају се за спајање у једну компанију која ће производити тракторе по европским стандардима. Овај процес би, додуше, могао да потраје и неколико година, а држави и пословодству оба предузећа неће бити лако ни да пронађу стратешког партнера.

Међутим, очекује се да се ускоро у игру укључи белоруски произвођач „Мински тракторни завод” (МТЗ), који је одавно показао интересовање за сарадњу са ИМТ-ом. Први конкретни договори могли би да буду постигнути већ крајем месеца у Минску, где ће бити одржани Дани српске привреде. У ИМТ-у се надају да ће се тада коначно прећи са речи на дела, односно да ће МТЗ-у бити понуђено стратешко партнерство.

– Постоји идеја да МТЗ постане стратешки партнер будуће обједињене компаније, али још ништа конкретно није договорено – каже Радомир Белошевац, председник Управног одбора ИМТ-а. – Белоруси су заинтересовани за сарадњу са ИМТ-ом, али се још нису озбиљније укључили у причу јер су, вероватно, чекали да се најпре коначно реши судбина наше компаније. Сада постоје већи изгледи за партнерство, мада је вероватније да ће до тога доћи тек после спајања ИМТ-а и ИМР-а.

Белошевац, међутим, наглашава да није реално да се две фирме уједине у наредних неколико месеци, како прижељкују запослени. Проблем је, каже, пресељење ИМТ-а.

– Предвиђено је да после спајања ИМТ напусти садашње погоне у Новом Београду. Још, међутим, није познато где бисмо заједничким снагама производили тракторе. Засад постоје две могућности – у погонима ИМР-а или у нашим објектима у Добановцима. У сваком случају, о којој год локацији да се договоримо, процес пресељења ће трајати годинама – истиче Белошевац, додајући да је претходно неопходно направити пројекат измештања ИМТ-а, што изискује велика улагања.

Невоља је у томе што ИМТ нема новац за израду пројектне документације, а чак и да има, сматра наш саговорник, морало би да протекне најмање две до три године да се цео поступак заврши.

– Ако хоћемо да направимо озбиљну фабрику у којој ћемо правити тракторе по европским стандардима, морамо да имамо пројекте и паре. Нажалост, мало тога зависи од нас и због тога очекујемо помоћ државе – каже Белошевац.

За разлику од њега, синдикалци некадашњег раковичког гиганта сматрају да је спајање две фирме готова ствар. Тврде да ће се ИМТ преселити у Раковицу већ до краја године и наглашавају да „нема ни говора о другој локацији”.

– То је једини спас за обе фирме – истиче Првослав Бркић, представник Синдиката ИМР-а. – Овде у Раковици имамо две празне хале и сасвим довољно простора да са ИМТ-ом правимо тракторе. У новој фирми би радило укупно 1.400 људи, док би свега 30 до 40 садашњих радника уз социјални програм напустило предузеће. То је најбоље решење. У супротном, прошли бисмо као „Змај” који је продат само због земљишта и сада не ради.

Оно у чему су и радници и пословодство обеју компанија сагласни јесте да се не треба ослањати само на најављено партнерство са МТЗ-ом. Наглашавају да би, уз помоћ Министарства економије и регионалног развоја, требало обновити сарадњу са индијском фирмом „Tractors and Farm Equipment”. Она је пре неколико година била заинтересована за куповину ИМТ-а и ИМР-а, а овог пута би јој уместо приватизације био понуђен уговор о стратешком партнерству. То је, сматрају у обе фирме, пут до опоравка ове гране привреде која сада тешком муком успева да произведе 2.000 трактора годишње.

Н. Миковић