Гадафи у Паризу

Оштре речи које је уочи јучерашњег доласка либијског лидера Моамера ел Гадафија у Париз јавно изрекла државна секретарка за људска права Рама Јаде у листу "Паризјен" оцењене су као "шамар председнику Николи Саркозију". "Гадафи мора да схвати да наша земља није отирач о који ће један лидер, био он терориста или не, да обрише крв жртава својих злочина. Француска не треба да прима тај пољубац смрти", изјавила је она, додавши да Француска не треба само да склапа трговинске дилове са Гадафијем, већ и да тражи гаранције да ће он поштовати људска права у својој земљи.

Француском спољном политиком диктира бизнис, закључио је и центриста Франсоа Бајру, поводом посете за коју је, по традицији либијског лидера, разапет шатор испред хотела "Марињи" у коме углавном одседају високи гости из света када посећују Париз. Сеголен Роајал, социјалисткиња, оценила је, пак, ову посету као нешто "неподношљиво".

Гадафијева посета Француској, после 34 године, и то баш на светски Дан људских права, испровоцирала је и многе организације које се боре за људска права, јер је реч о лидеру који је до 2003. године био оптуживан да подржава тероризам. Организација "Амнести интернешенел" поручила је Саркозију да прима "диктатора", док је једна антинуклеарна асоцијација, чак, поднела тужбу против либијског лидера тражећи да буде ухапшен.

Државну секретарку Раму Јаде, чија младост, пол и сенегалско порекло чине од ње симбол нове генерације политичара у Француској коју је сам Саркози желео да промовише, подржао је и шеф француске дипломатије Бернар Кушнер, чијем министарству она припада. Кушнер је најпре рекао да неће бити домаћин Гадафију, јер је годинама био активиста за људска права и да то не може да погази ни као шеф дипломатије.

Већ јуче су, међутим, обоје "спустили температуру". Рама Јаде је изјавила на француском радију да нема ништа против Гадафијеве посете, али да јој смета што је лоше темпирана и да не верује да је случајно што је дошао баш на светски Дан људских права, док је Кушнер рекао да је Либија еволуирала и да се некадашња Либија, чије он жртве није заборавио, разликује од данашње.

Претпоставља се да је повлачење оштрих речи уследило после председникове интервенције, чији је један од саветника рекао да Либија има "право на искупљење". Гадафи, међутим, сматра да има право и на више од тога. Он је у Париз дошао из Португалије, где је на евро-афричком самиту позвао европске земље да обештете Африканце због неправди које су им нанете колонијализмом.

Међутим, ово није изненађујућа реакција француске јавности, јер је и посета француског председника Николе Саркозија Либији у јулу изазвала велике полемике у Француској, поготово због склапања војних и нуклеарних споразума. Док је склапање споразума о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе одмах обелодањено, Париз је тек десетак дана после Саркозијеве посете признао да је склопљен и војни споразум с Либијом о продаји противтенковских ракета "милан" и "тетра" опреме за комуникације, који је, иначе, ступио на снагу 25. септембра.

Ови уговори доведени су у везу са случајем "Триполи", као Саркозијева противуслуга Гадафију зато што је летос ослободио бугарске медицинаре који су били оптужени да су вирусом сиде намерно заразили 400 либијске деце. Кључну улогу у преговорима о њиховом ослобађању одиграла је тадашња Саркозијева супруга Сесилија.

Због целог случаја опозиција је тражила од француског парламента да оформи комисију, парламентарни комитет који ће испитати улогу Француске у ослобађању бугарских медицинара и евентуалну везу између случаја "Триполи" и склапања нуклеарних и војних споразума са Либијом.