Црни облак над Балканом

Већина људи на Балкану за последње две године схватила је неумитност косовског бродолома. Али сада, осим неких мрачних упозорења, ретко ко је у стању да објасни шта заправо значи неуспех преговора о будућем статусу Косова. За разлику од тога, сасвим је јасан међународни значај дебакла, који се лоше одразио на све учеснике: Русија и Сједињене Државе су заједнички понизиле Европску унију. "Они очигледно настоје да минирају ЕУ, у то нема никакве сумње", рекао је недавно један високи бриселски званичник. Већ неколико месеци и Русија и САД заправо су подржавале максималистичке захтеве одабране стране на Балкану: Србије и Косова.

То је обесмислило најновије преговоре тројке САД–ЕУ–Русија, који су представљали последњи покушај за компромис између Београда и Приштине. Србија је знала да ће Русија блокирати независност Косова у Уједињеним нацијама, док је Косово било сигурно у америчку подршку једностраном проглашењу независности. Ниједна страна није показала иницијативу ка компромису, а ЕУ је поново представљена као неспособна да изађе на крај са политичком кризом у сопственом дворишту, док ће њени порески обвезници морати да рашчисте настали метеж.

Косовска криза је као велики црни облак засенила наду да ће остале територије бивше Југославије глатко ући у ЕУ следећи пример Словеније. Хрватска ће се вероватно провући пре него што се врата затворе. Међутим, незгодна ситуација због Косова и Србије можда ће та врата да затвори, вероватно привремено, а можда и на више година, док криза буде одјекивала у Босни и Македонији и, мање директно у Црној Гори и Албанији.

И шта сад? Гледано на дуже стазе, питање због којег званичници ЕУ не могу да спавају односи се на чланство Србије у ЕУ. Комисија за проширење и неколико кључних европских министарстава спољних послова неко време верују да је улазак Србије од суштинске важности за дугорочну стабилизацију региона, с обзиром на њен положај у географском срцу Балкана.

Без обзира на то, највеће чланице ЕУ осећају да немају избора осим да следе Вашингтон признајући једнострано проглашену независност коју Приштина спрема. Међутим, већина њих нерадо то ради, знајући да званичници УН на Косову потајно предвиђају да ће око 50.000 Срба који живе јужно од Ибра кренути у северну Митровицу.

Колона сиромашних сељака који камионима и приколицама вуку све што имају неће бити баш поучан призор који ће пратити независност. Но, иако су све стране у овом сукобу одавно схватиле да ће последица било каквог решења бити подела, због дипломатског кукавичлука нико није био спреман да то јасно изговори јавно.

Независна држава биће, дакле, подељена, а Београд ће задржати апсолутну контролу у северној енклави.

Подељено Косово можда ће деловати неелегантно, али обе стране ће моћи с тим да се помире. Епицентри потенцијалних политичких земљотреса налазе се негде другде. Зона један је Босна и Херцеговина, у којој је владавина неколико свемоћних високих представника ЕУ прикрила дубоку слабост државе створене у Дејтону. Ту је чак у питању сама способност Босне да опстане.

А шта је са Косовом изнутра? Економија је велика главобоља – за време администрације УН и ЕУ покрајина је доживела стрмоглави пад БДП-а и страховито низак ниво незапослености. То су жалосни резултати који наглашавају како је безнадежно неадекватна постинтервенционистичка политика Запада. Последица тога је дубоко криминализована територија и тешко је увидети како ће независност то да промени у скорије време.