Брендови су зато да се не мењају

Наш народ је у многим ситуацијама био паметнији од својих вођа. Умео је то да изрази и у својим изрекама, као што је она „ Село гори, а баба се чешља”, коју је Радош Бајић узео за назив своје успеле телевизијске серије о нашем менталитету. Ево сада још једног доказа: док се годинама расправља шта да се ради са нашом авио-компанијом, да ли да се приватизује, докапитализује и слично, и док се поделила и ослободила „тако успешних делова као што су техника и други капацитети, па и хотела” појављују се генијалци којима је све то мало, па хоће да јој мењају и име. И то у време када и нас дрма економска криза, а дугови компаније се мере милионима евра.

Скандинавиjан-eру помаже што је мултинационална компанија три блиске државе – Данске, Шведске и Норвешке. Руси нису мењали назив Аерофлоту. Има доста сличних примера. Они који су наумили да мењају име у време напора Србије да се приближи Европској унији и да добије „белу шенгенску визу” образлажу свој наум уверењем да ће компанији дати нови подстицај и уздићи је на европском небу. Заборављају да је велики део путника Јата не само српска популација – из Србије и других бивших република – већ и они који то нису, а били су део некадашње Југославије. Јат је бренд који има дугу историју, и он и данас опслужује – тако оронуо и остарио и са малобројном флотом – и друге путнике, из околних земаља. Огроман део дијаспоре деценијама зна за Јат и цени га. Ако се буде развијао, и ако добијемо европске легитимације и пасоше – име Јат ће бити највећа препорука.

Сужавање имена на Србију, у време када су нам дошле многе стране компаније и када тежимо европским интеграцијама, представља очигледно акт који мало води рачуна о економским мотивима, већ има политичку позадину. Ако се представљамо као земља и народ који су бранили велику Југославију, за које највише живота у два светска рата дадоше управо Срби, и ако хоћемо да будемо и домаћини несврстанима – онда размислимо колико је мудар овај потез. Што смо отворенији према региону и према свету – то смо и већи. Затварање у неке уске оквире и свођење на локалне ограде не може да нам донесе велику корист. Не заборавимо да је Србија била епицентар велике Југославије, да се многи који сада живе у другим државама осећају као Југословени и да идемо у сусрет временима када корак са светом могу хватати само они који прихватају и његове стандарде.

На страну то што ће ова акробација и доста коштати. Протраћили смо и на многим другим пољима велике паре. Овде је затајила не само ширина у корист ускогрудости. На сцени је добијање неких политичких поена, јер они који ово предлажу заборављају једно: брендови се и зову тако и брижно негују зато што имају своју историју и углед. Они се зато и не мењају. А ако неко хоће да убризга патриотизам у нашу националну авио-компанију, то може да уради на елегантнији начин. На пример, да испод садашње фирме дода назив наше државе. У врху Србије и у њеној влади има људи који свакодневно контактирају са светом, верујем да је и њима јасно колико би промена имена Јата донела земљи користи, а колико штете. Да ли зарад неких ситних политичких поена треба убијати једно велико име, које је прославило Југославију и Србију, коначно и Београд.

књижевник и публициста