Сутра 40 година од Кораћеве смрти

Сутра ће се навршити 40 година откако је европска кошарка остала без једног од најбољих играча свих времена – Радивоја Кораћа Жућка – који је био међу најбољима и као личност:тих,а велик, скроман,а вођа. Дивили су му се сви, па и Американци који нису имали често прилику да га виде, али остаће за сва времена упамћена изјава иконе америчке кошарке Џерија Веста (његова силуета је заштитни знак НБА лиге) који је после најтежег пораза у историји наше репрезентације (104:42), на њеним првим Олимпијским играма 1960. године у Риму, рекао: „Од југословенских играча у селекцији САД би могао да игра само број пет”! „Број пет” је у том сусрету био најефикаснији заједно са славним америчким асом Оскаром Робертсоном (по 16 поена).

Радивој Кораћ је рођен 5. новембра 1938. у Сомбору, а кошарком је почео да се бави с 16 година. Био је члан најславније генерације ОКК Београда која је четири пута освајала титулу и била ослонац државног тима.Водио га јетренер Бориславом Станковићем,који је Кораћа и увео у сениорски састав. Прву утакмицу у репрезентацији одиграо је у 8. децембра 1958. у Паризу, а последњу 28. октобра 1968. у Гвадалахари – укупно 157 мечева и 3.177 поена (пети најбољи стрелац Југославије, иза Д. Петровића, Далипагића, Кићановића и Ћосића).

Био је душа тима који је донео прва одличја југословенској кошарци, почев од Европског првенства у Београду 1961. године, када су наши у борби за злато, пред око 20.000 гледалаца у хали на Сајму, изгубили од Совјетског Савеза (60:53). Освојио је још четири сребра – светска 1963 (Рио де Жанеиро) и 1967 (Монтевидео), олимпијско 1968 (Мексико Сити) и европско 1965. (Москва) и бронзу са „Евра 1963” у Пољској. Три пута је учествовао на олимпијским играма (1960, 1964. и 1968),а у Риму је био најбољи стрелац са 192 поена. Назив „краља стрелаца” понео је на три узастопна европска шампионата (1961-1965) и седам пута у државном првенству (1957, 1958, 1960, 1962-1965).

И данас се држи његов рекорд у Купу шампиона (данашња Евролига): у мечу ОКК Београд – Алвик (Шведска) 155:57, 1956. године, дао је 99 поена. Две и по деценије одолевао је његов рекорд у Првенству Југославије (74 поена 1962. против Младости у Загребу),а онда га је оборио Дражен Петровић (такође прерано отишао у легенду) када је у Цибонином дресу убацио Олимпији 112 поена, али треба рећи и то да је екипа из Љубљане због административних разлога играла с јуниорима.

Играо је за селекцију Европе против Реала (91:87) 17. маја 1964.

Припадао је оној романтичарској генерацији југословенске кошарке, у којој је као тренер (селектор) главну улогу одиграо Александар Николић, када је кошарка због својих свестраних играча (студената) названа академскимспортом. Кораћ није стигао да дипломира на Електротехничком факултету у Београду, мада је био одличан студент.

После Олимпијских игара у Мексико Ситију, где су „плави” са селектором Ранком Жеравицом стигли до сребра, требало је да Кораћ поведе национални тим до његовог првог злата, на Светском шампионату 1970. у Љубљани. Али, 2. јуна 1969, настрадао је у саобраћајној несрећикод Семизовца, на путу Тузла – Сарајево.

До 2003. године најмасовније клупско такмичење у Европи носило је његово име, а пошто је укинуто, назив је преузео наш куп.

Да је Жућко жив сигурно би данас нека важна поглавља светске кошарке изгледала другачије, поготово оне рубрике резервисане за рекорде. Додуше, он и данас живи, кроз приче његових рођака, пријатеља и љубитеља кошарке, као сушта супротност похлепног, гладијаторског спорта – први и најсветлији витез наше кошарке.

Данас и сутра у Београду ће се обележити четири деценије од његове смрти. Данас у 18,30 ч, на почетку Кнез Михаилове, код „Руског цара“, на Жућковом ћошету, месту где их је све својом харизмом неодољиво привлачио,скупиће се као некада многи које је волео, да прозборе коју реч о њему. Биће представљено и идејно решење спомен-обележјау његову част, које би ускоро ту требало да осване. Одатле ће сви прећи у Олимпијски комитет Србије (20 ч) у којем ће их угостити председник ОКС Владе Дивац.

Сутра, у 10 часова у Кошаркашком савезу Србије, почеће час сећања на Радивоја Кораћа, а у 11,30 ч у Алеји великана, на његов гроб, биће положени венци од којих неки стижу из иностранства. Поред Кораћевих рођака, пријатеља, саиграча и тренера из Србије, долазак су најавили и они из Словније (Данеу, Кристанчић...), Хрватске (Сканси, Шолман, Тврдић...), БиХ (Тољ...), Италије (Верито, Фабионо...)...

А. Милетић