Sutra 40 godina od Koraćeve smrti

Sutra će se navršiti 40 godina otkako je evropska košarka ostala bez jednog od najboljih igrača svih vremena – Radivoja Koraća Žućka – koji je bio među najboljima i kao ličnost:tih,a velik, skroman,a vođa. Divili su mu se svi, pa i Amerikanci koji nisu imali često priliku da ga vide, ali ostaće za sva vremena upamćena izjava ikone američke košarke Džerija Vesta (njegova silueta je zaštitni znak NBA lige) koji je posle najtežeg poraza u istoriji naše reprezentacije (104:42), na njenim prvim Olimpijskim igrama 1960. godine u Rimu, rekao: „Od jugoslovenskih igrača u selekciji SAD bi mogao da igra samo broj pet”! „Broj pet” je u tom susretu bio najefikasniji zajedno sa slavnim američkim asom Oskarom Robertsonom (po 16 poena).

Radivoj Korać je rođen 5. novembra 1938. u Somboru, a košarkom je počeo da se bavi s 16 godina. Bio je član najslavnije generacije OKK Beograda koja je četiri puta osvajala titulu i bila oslonac državnog tima.Vodio ga jetrener Borislavom Stankovićem,koji je Koraća i uveo u seniorski sastav. Prvu utakmicu u reprezentaciji odigrao je u 8. decembra 1958. u Parizu, a poslednju 28. oktobra 1968. u Gvadalahari – ukupno 157 mečeva i 3.177 poena (peti najbolji strelac Jugoslavije, iza D. Petrovića, Dalipagića, Kićanovića i Ćosića).

Bio je duša tima koji je doneo prva odličja jugoslovenskoj košarci, počev od Evropskog prvenstva u Beogradu 1961. godine, kada su naši u borbi za zlato, pred oko 20.000 gledalaca u hali na Sajmu, izgubili od Sovjetskog Saveza (60:53). Osvojio je još četiri srebra – svetska 1963 (Rio de Žaneiro) i 1967 (Montevideo), olimpijsko 1968 (Meksiko Siti) i evropsko 1965. (Moskva) i bronzu sa „Evra 1963” u Poljskoj. Tri puta je učestvovao na olimpijskim igrama (1960, 1964. i 1968),a u Rimu je bio najbolji strelac sa 192 poena. Naziv „kralja strelaca” poneo je na tri uzastopna evropska šampionata (1961-1965) i sedam puta u državnom prvenstvu (1957, 1958, 1960, 1962-1965).

I danas se drži njegov rekord u Kupu šampiona (današnja Evroliga): u meču OKK Beograd – Alvik (Švedska) 155:57, 1956. godine, dao je 99 poena. Dve i po decenije odolevao je njegov rekord u Prvenstvu Jugoslavije (74 poena 1962. protiv Mladosti u Zagrebu),a onda ga je oborio Dražen Petrović (takođe prerano otišao u legendu) kada je u Ciboninom dresu ubacio Olimpiji 112 poena, ali treba reći i to da je ekipa iz Ljubljane zbog administrativnih razloga igrala s juniorima.

Igrao je za selekciju Evrope protiv Reala (91:87) 17. maja 1964.

Pripadao je onoj romantičarskoj generaciji jugoslovenske košarke, u kojoj je kao trener (selektor) glavnu ulogu odigrao Aleksandar Nikolić, kada je košarka zbog svojih svestranih igrača (studenata) nazvana akademskimsportom. Korać nije stigao da diplomira na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, mada je bio odličan student.

Posle Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju, gde su „plavi” sa selektorom Rankom Žeravicom stigli do srebra, trebalo je da Korać povede nacionalni tim do njegovog prvog zlata, na Svetskom šampionatu 1970. u Ljubljani. Ali, 2. juna 1969, nastradao je u saobraćajnoj nesrećikod Semizovca, na putu Tuzla – Sarajevo.

Do 2003. godine najmasovnije klupsko takmičenje u Evropi nosilo je njegovo ime, a pošto je ukinuto, naziv je preuzeo naš kup.

Da je Žućko živ sigurno bi danas neka važna poglavlja svetske košarke izgledala drugačije, pogotovo one rubrike rezervisane za rekorde. Doduše, on i danas živi, kroz priče njegovih rođaka, prijatelja i ljubitelja košarke, kao sušta suprotnost pohlepnog, gladijatorskog sporta – prvi i najsvetliji vitez naše košarke.

Danas i sutra u Beogradu će se obeležiti četiri decenije od njegove smrti. Danas u 18,30 č, na početku Knez Mihailove, kod „Ruskog cara“, na Žućkovom ćošetu, mestu gde ih je sve svojom harizmom neodoljivo privlačio,skupiće se kao nekada mnogi koje je voleo, da prozbore koju reč o njemu. Biće predstavljeno i idejno rešenje spomen-obeležjau njegovu čast, koje bi uskoro tu trebalo da osvane. Odatle će svi preći u Olimpijski komitet Srbije (20 č) u kojem će ih ugostiti predsednik OKS Vlade Divac.

Sutra, u 10 časova u Košarkaškom savezu Srbije, počeće čas sećanja na Radivoja Koraća, a u 11,30 č u Aleji velikana, na njegov grob, biće položeni venci od kojih neki stižu iz inostranstva. Pored Koraćevih rođaka, prijatelja, saigrača i trenera iz Srbije, dolazak su najavili i oni iz Slovnije (Daneu, Kristančić...), Hrvatske (Skansi, Šolman, Tvrdić...), BiH (Tolj...), Italije (Verito, Fabiono...)...

A. Miletić