И Срби и Хрвати желе обнову спомен-дома

Топуско – Спомен дом у коме је 1944. године у Топуском одржано Треће заседање Завноха, тадашње хрватске владе, срушен је 1991, што тих дана није растужило ни Србе ни Хрвате. Данас се на историјску седницу гледа другачије па се и једни и други залажу за њену обнову.

У књизи коју је 2002. издао Савез антифашистичких бораца Хрватске, наводи се да је на хрватском подручју од 1990. до 2000. срушено, оштећено, оскрнављено или скроз уклоњено око три хиљаде споменика који сведоче о догађањима из Другог светског рата. У Далмацији је, на пример, оштећено и уништено 50 одсто таквих обележја, а у општини Макарска сви. Највише су оштећени споменици српским жртвама усташког терора, те они који говоре о страдању Јевреја и Хрвата антифашиста. Иако су у највећој мери уништавани трагови злочина, посебно плоче са именима страдалих како би се прикрио број жртава, свесно су уништавана и материјална добра која подсећају на важне догађаје или је реч о сакралним објектима „супротне” вере. Тако су се у прошлом рату Срби „истакли” у рушењу храмова католичке цркве на Банији.

Овог маја, поводом обележавања 65 година од Трећег заседања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (Завноха) покренута је иницијатива да се у Топуском обнови зграда у којој је одржан овај скуп. Она је минирана и срушена 1991. године. Порушили су је Хрвати пре него што су напустили овај градић који припада и Банији и Кордуну и који су пре тога опколили Срби. Кад су се Хрвати повукли српске власти су наредиле да се цео терен хитно очисти као да ту ништа није ни било. Било је чак коментара да су Хрвати рушењем урадили оно што би учинили и Срби. Рушилачки мотиви нису баш најјаснији, али се могу наслутити.

У настајању хрватске државе, крајем прошлог века, њени највећи заговорници и они који су величали своје дело (ХДЗ) тврдили су да се хрватска државност обнавља након девет векова. Ваљда су неком сметали трагови млађе хрватске државе па је одлучено да се уништи спомен дом Завноху. Ти трагови су изгледа сметали и српским властима јер су Срби сматрали да се тада овде протезала државност само Југославије.

Како су се времена мењала, а Хрватској је у свету све више био потребан антифашистички имиџ, посегнуло се за Авнојем и Завнохом. Све је више оних који тврде да су ту корени нове хрватске државности. С друге стране, након што је све прошло како је прошло, Срби се позивају на одлуке Завноха у којима је записано да су Срби у Хрватској конститутиван народ и да су потпуно равноправни са Хрватима. Иако су у пракси данашње Хрватске примењене одлуке Завноха о хрватској државности, а о Србима као равноправном народу нису, скупа у Топуском сада се сви радо сећају па се и једни и други изјашњавају за обнову историјске зграде.