Ревизор помрсио конце

Влада Србије упутиће наредне недеље јавни позив за избор новог независног ревизора који би требало још једном да преиспита резултате пословања Нафтне индустрије Србије за 2008. годину. Тек после тог извештаја може се прецизно рећи да ли је НИС заиста пословао с губицима од око осам милијарди динара како тврди ревизор КПМГ,рекаоје у разговору за Политику проф. др Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике.

Шта очекујете од новог одитора?

Нова одиторска кућа ће се још једном позабавити ревизијом завршног рачуна НИС-а, да бисмо дефинитивно имали тачан извештај о резултатима прошлогодишњег пословања. Извештај би требало да послужи за успешан завршетак реализације купопродајног уговора о преносу НИС-ове имовине, што је већ договорено с руским партнером.

Када се очекује нови ревизорски извештај?

С обзиром на то да Скупштина акционара НИС-а мора да усвоји извештај о пословању најкасније до 30. септембра , ревизор пре тога тада мора да достави свој извештај.

Да ли то значи да се одлаже Скупштина заказана за 30. јуни на којој је требало усвојити или одбацити извештај КПМГ?

С руским партнером смо се већ договорили да одложимо Скупштину док се не урадио још једна ревизија завршног рачуна.

Шта ако и нови извештај потврди губитке НИС-а?

Када је НИС продаван нико никоме није гарантовати било какав позитиван резултат пословања. Овде је реч и о нашем интересу да видимо да ли је било очекиване добити или није. Губитке треба да покрива компанија, он не може да буде спорно питање између Владе Србије и стратешког партнера, пошто је Гасрпомњефт куповао НИС у постојећем стању и с пословањем које у том тренутку није било могуће утврдити, пошто се завршни рачуни подносе до 28. фебруара.

Ревизор је утврдио да добити није било у последње три године?

Они тврде да је није било, а да добит коју смо ми расподелили није ни постојала. Међутим, ми смо поступили на бази прихваћених завршних рачуна и тако вршили расподелу добити.

За коју годину?

За 2007. годину, односно пренету добит из 2006. и 2007. године која је распоређена у јануару 2009. Мислим да је ту расподелу требало извршити много раније. Урадио сам само оно што сам сматрао да је по закону и у интересу Србије.

Како онда објашњавате то да они кажу није било добити, а ми је расподелили?

Не могу то да тумачим. Моћи ћу да дам свој суд када будем имао пред собом дефинитивно утврђено чињенично стање које ће прихватити и једна и друга страна.

Али држава је била 100 одсто власник компаније?

Држава није преузела никакву обавезу да ће у случају губитака надокнадити штету. Она је продавала компанију.

Како је могуће да Гаспромњефт није раније утврдио губитке с обзиром на то да су годину дана имали времена да чешљају пословне књиге НИС-а?

Мислим да смо сви били под утиском добити која је остварена на бази високог раста цене нафте и деривата у прва два квартала прошле године, а када је дошло до пада цене црног злата прерађивана је нафта која се касније продавана по тој високој набавној цени. То је један од извора губитака. Нисам сигуран да он може да буде толико велики и да у релативно кратком периоду изазове толики дебаланс.

Занимљиво је да је Гаспромњефт прво изашао с цифром од три милијарде и осамсто милиона динара губитака, а дошао до осам. Како то објашњавате?

О томе ћемо разговарати када будемо имали урађену и последњу ревизију. Сада разговарамо на бази претпоставки.

Како претпоставки ако је ревизор дао званичан извештај да су губици осам милијарди динара?

Разговараћемо када и други ревизор да свој извештај.

Да ли цена услужне прераде дефинитивно препуштена приватницима и НИС- у и зашто сте омогућили на тај начин монопол руском партнеру?

Држава као мањински власник нема више права да одређује цену услужне прераде него то сада препушта компанијама да се међу собом договоре колико ће коштати.

Хоће ли та максимална малопродајна цена да садржи и цену услужне прераде и да ли ће гориво због тога поскупети?

Неће садржати цену услужне прераде. Али на компанији је да она одреди које су њени профитабилни центри.

Ово се тумачи као да је држава пребацила врућ кромпир приватницима. Ако држава није могла или хтела да се договори о цени прераде с Гаспромом како може прометник који има две пумпе?

Држава не пребацује врућ кромпир никоме.

Зар не мислите да ће на овај начин Гаспромњефт почистити приватнике с тржишта?

Ако би Гаспромњефт покушао да почисти приватнике он би радио против себе. Руски партнер може привремено да уклони неког с тржишта, али у тренутку укидања монопола на увоз деривата то би био рад против самог себе. Сада НИС треба да направи што боље аранжмане с конкуренцијом.

Али зар овим не ради баш супротно?

Ако је маржа довољно висока не би требало да се било ко нађе у проблему. У супротном би значило да су неки имали екстрапрофит поред те марже од пет динара. За Србију је важно да НИС буде успешна компанија, али и да постојеће приватне компаније успешно послују.

Ако приватници морају да пристану на цену од 60 долара да ли ће потрошачи то осетити у цени горива?

За потрошаче је битна крајња цена. Ово је ствар непосредне погодбе компанија. Максимално повећање цена ће бити око три одсто, а промена цене деривата ће и даље ићи на две недеље.

Да ли је тачно да се овакав уступак руској страни прави зашто је Ваша надокнада у Скупштини НИС-а 20.000 евра, од чега пола дајете странци СПС-уа због чега ћете и убудуће бити спремни да излазите у сусрет Гасрпомњефту?

Сви они који су против овог аранжмана су спремни да дају податке који немају никакве везе с реалним стањем ствари. Моја надокнада за рад у Скупштини акционара је око 55.000 динара. Тачно је да 10 одсто својих примања добровољно уступам партији чији сам оснивач.

Да ли ће бити смене чланова Управног одбора НИС-а са српске стране у ком седе политичари?

Постоји само предлог да се изврши потврда њихових мандата, а свако може да тражи њихову замену.

Да ли је тачно да је влада незадовољна радом представника српске стране у УО НИС?

Никада није било речи о томе.

Мења ли се нешто суштински због тога што гасовод „Јужни ток” у Србију улази код Зајечара, а не код Ниша?

Најважнија ствар је да се пројекат реализује и да ће гасовод проћи кроз Србију. Да ће капацитет бити знатно већи од првобитно планираног и да ће проток гаса бити бар дупло већи уговореног. Са становишта потребних количина гаса сви делови Србије завршетком гасификације биће практично у равномерном положају. У плану је да се до краја ове или јануара наредне године обезбеди новац којим ће се наставити радови на гасификацији Србије, а приоритетна је и градња трасе Ниш–Димитровград који представља прву варијанту „Јужног тока”, а у чијој ће реализацији учествовати Југоросгас.

Какве су шансе да повратимо свој удео у Југоросгасу?

Начелна сагласност постоји, али питање је процене вредности капитала и могућности да се тај део откупи.

У којој мери ће подземно складишта гаса „Банатски Двор” бити спремно за наредну зиму?

Како би се завршила градња гасовода Госпођинци – Банатски Двор мораће да се ангажују додатни извођачи. Само тако ће моћи на време да почне утискивање већих количина гаса за наредну грејну сезону.

Да ли ће руска страна учествовати у овом делу посла, односно у завршетку прве фазе градње „Двора”?

Гаспром највероватније у овој фази посла неће учествовати, али постоји могућност да се већ наредне недеље у Санкт Петербургу у разговорима с Гаспромом постигне договор о евентуалном учешћу руске стране у пуњењу гаса. То би био комерцијални гас.

Ако пристану да утискују гас колико бисмо до наредне зиме могли да обезбедимо овог енергента за случај нове гасне кризе?

За потребе грејања домаћинстава и приоритетних потрошача могли бисмо да обезбедимо два месеца пуног снабдевања. Утискивање гаса ће почети у јулу када му је цена најповољнија.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------

Влада платила карте за Кубу

Да ли је у време светске економске кризе било неопходно ићи на Кубу и колико је владу коштао Ваш пут?

На Кубу је ишла државна и привредна делегација, а владу је то коштало авионских карата за државну делегацију.

Ј. П.