Државна рука спаса

Васо Лекић, власник српског предузећа „Фудленд”, затражио је недавно од своје банке да му уз помоћ најновије државне субвенције камате одобри кредит од пола милиона евра. Позајмица ће му, каже, омогућити да „одскочи” у пословању и узме још толики износзајма како би повећао производњу и извоз. Још ће му, додуше, недостајати 1,5 милион евра да заокружи инвестиције.

Држава, указује Лекић, мора да помогне предузећима, јер у супротном не би били конкурентна са садашњим банкарским каматама.

Другим речима, држава на овај начин настоји да погура добре фирме и у ублажи минусе предузећа која имају будућност.

–Пре више од две године држава ми је помогла преко Фонда за развој, који ми је одобрио 70 милиона динара дугорочног кредита за градњу фабрике. Извозно смо оријентисани, а на страно тржиште пласирамо 20 одсто производа. Упркос кризи, очекујем наставак растаизвоза у САД, Канаду, Шведску и друге земље – каже за „Политику” Васо Лекић, власник фирме која спада у предузећа средње величине и на пробирљиво западно тржиште извози слатко, џем, ајвар...

Ранко Ћосић, власник предузећа „Дурал”, први пут је уз помоћ државне субвенције камате затражио кредит од седам милиона динара, како би покрио нагомилане трошкове. Од увозника боје и лепила за грађевинарство, још пре деценију упустио се у авантуру која се зове производња и извоз. Крчити пут на страна тржишта није нимало лако, али ни пословати на српском. Уз остале проблеме, „остао је кратак” за испоручену робу грађевинској фирми која је, сазнао је касно, „фантомска”. Брзо је „испарила”, па нема од кога да је наплати.

Повећанивладин стимулативнипакетзапривредууукупнојвредностиод 180 милијардидинарасадвоструконижимкаматамапочеоједасепримењује. Међутим, тек трећина предузећа је способна је „да се носи са проблемима”, па тренутно субвенционисање кредита значи привреди, како кажу привредници, да „закрпи рупе и шавове”.

Број од 60.000 блокираних предузећа у Србији, објављен у медијима, додуше, није прецизан, јер је по подацима НБС само 23.000 предузећа блокирано, док остатак чине предузетници. Од тих предузећа 9.870 је проглашено трајно неликвидним јер су дуже од 180 дана у сталној блокади.

Српска привреда је у прошлој години забележила губитак, од 37 милијарди динарапоказују подаци НБС, док је у 2007 била у плусу 49,8 милијарди динара. Профитабилност је угрожена, што указује на њену неспособност да из редовног пословања остварује довољно да би могла да плаћа високу цену сопствене задужености, али и на опадање способности за даље задуживање. Предузећа која могу да приуште нова задуживања јесу у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, финансијском посредовању, некретнинама и образовању. Велики број предузећа сталну имовину финансира из краткорочних извора, чиме угрожава текуће финансирање обавеза, што доводи до неликвидности.

Од 105.748 предузећа, колико их је прошле године пословало, финансијске извештаје НБС-у поднело је њих 92.832. Обрађено је 89.834 извештаја, од којих је 38.669 предузећа добило „скоринг” од А до Е, а 9.870 фирми означено је као трајно неликвидно, навела је Ружица Стаменковић, директорка Одељења НБС за регистре и бонитет. Оцене А, Б и Ц, што значи да су способна да измирују обавезе, има 32.598 предузећа. Предузећа са оценом Д, којих је 5.579, имају извесних проблема, тако да сарадња са њима зависи од поверења, док би са 10.367, која имају оцену Е и трајно неликвидним, требало одбити сарадњу, нагласила је она.

Док је 53.769 предузећа имало позитиван финансијски резултат, њих 27.342 је бележило губитке. Укупни губитак српске привреде последица је високог финансијског губитка од 232 милијарде динара, који је резултат високих негативних курсних разлика на позајмљени капитал и камата, објаснила је она.

Највеће губитке имала су велика привредна друштва – предузећа за производњу и снабдевање струјом, гасом и водом , фирме у области саобраћаја и веза, привредна друштва која послују у Београду и Јужнобанатском округу – 12 милијарди динара. Највеће добитке, пак, имале су мале фирме – 35 милијарди динара, трговинске – 20 милијарди, грађевинске – 15 милијарди и Јужнобачки округ – 16 милијарди динара.

У 89.834 предузећа било је запослено 1.118.771 радника, а више од четвртине фирми није имало запослене.

У прошлој години 476 јавних предузећа запошљавало је више од десет одсто укупно запослених, остварило шест одсто прихода, три одсто нето добитка, али и 11 одсто нето губитка, а располагала су са више од 17 одсто средстава и готово 28 одсто капитала.