Држава коловођа у дужничком колу

Држава Србија тачно у долар зна колики јој је спољни дуг (нешто више од 28 милијарди долара, односно око 21,5 милијарди евра), али колике су унутрашње међусобне обавезе и потраживања – нико не зна. Па ни влада. Само се наслућују и то посредно – по дубини беспарице због које се у блокади нашло више од 62.000 предузећа, од 105.748 предузећа, колико их је прошле године пословало, са обавезама већим од 250 милијарди динара. Према неким непотврђеним, али ни демантованим проценама, реч је о дугу од око 800 милиона евра. Мало? Много? Зависи с које се стране гледа и ко се у којој позицији налази. Да ли с дужничке или потражне стране.

Почетком ове године, као један од лекова за гашење нагомиланих обавеза, влада је најавила, а потом и брже-боље одустала од мултилатералне компензације или народски речено „пребијања” дугова. Тај потез нико из владе није ваљано образложио, али је и без тога сасвим извесно да је терет унутрашњих дугова веома тежак и да у је у том дугом колу држава коловођа и да много тога у тој финансијској недисциплини управо почиње од ње.

Према речима потпредседника владе и министра за економију и регионални развој, Млађана Динкића, држава је одлучила да путарима што пре исплати дуг од око 200 милиона евра. Обећао је, такође, да ће до краја јуна бити измирене и све буџетске обавезе према прехрамбеној индустрији од око 80 милиона евра, како би се лакше платио откуп овогодишње летине. И неликвидност, као један од горућих проблема српске привреде, рекао је Динкић, смањиће се до краја јуна, јер је влада субвенцијама у протекла три месеца успела да обезбеди кредите од око 400 милиона евра са каматом од свега три одсто годишње. То је, како рече, нижа цена новца него у ЕУ.

Да ли као почетак велике акције гашења домаћих дугова или бар наговештај нове политике државе према својим повериоцима, тек јуче је у Скупштини Србије отпочела начелна расправа о државним гаранцијама појединим банкама за обавезе према „Путевима Србије”. Банке ће одобрити путарима 175 милиона евра зајма (око 16,5 милијарди динара) по веома повољним условима, а држава ће бити гарант – да ће зајам бити плаћен и на време враћен. Реч је о дугу од 29,7 милијарди динара који је, како је изјавила министар финансија Диана Драгутиновић, делом настао и „због нерационалности у пословању”. Та чињеница, међутим, не амнестира владу од обавезе према добављачима и партнерима тог јавног предузећа. Јер, ако није знала или могла да контролише рад своје фирме и њихових менаџера, које је она и именовала, онда нека и плати тај рачун. Мука је, на нашу невољу, што ће за гашење тог дуга цех платити и недужни порески обвезници.

Министар финансија је навела да дуговања тог предузећа утичу на формирање ланца неликвидности, јер „Путеви Србије” дугују грађевинцима, они својим добављачима, банкама и радницима, па је зато влада дала сагласност да се то предузеће задужи. Да ли ће то бити рецепт за измиривање дугова државе и према још неким великим повереницима, остаје да се види. Ово тим пре, јер је, према речима министра Динкића, акценат у раду владе протеклих месеци био управо на ублажавању негативних ефеката светске кризе. Иако би се о тој тези могло дуго дискутовати, јер је гомилање унутрашњих дугова почело много пре кризе и актуелне рецесије, Динкић је поновио да су владине мере почеле да дају резултате – заустављен је пад привредне активности, инфлација је једноцифрена, а стабилност курса динара обезбеђена је у наредне две године, захваљујући стенд бај аранжману с ММФ-ом од око три милијарде евра.

Према оцени Динкића, привредни опоравак Србије трајаће од годину до две и умногоме ће зависити од кредитне активности банака „јер су кредити крвоток привреде”.

Свакој, па и овим мерама владе, могу се наћи замерке, али шта год радила боље је од – нечињења. Да ли ће пара бити за све што је чека на дуговној страни? По свему судећи – неће, јер прилив новца, по свим основама, у буџет током последњих два месеца није много обилнији него у првом кварталу. Отуда и стрепња министара финансија Диане Драгутиновић од „инспекције” мисије ММФ током августа, јер је извесно да садашњи дефицит неће бити покривен. Да ли ће се ићи на дубље дефицитарно захватање из БДП или повећање ПДВ – остаје да се види, али „пеглање” унутрашњих дугова не може више да се одлаже. А да ће да кошта – коштаће. Не само у парама.