Част је било живети с Кораћем

Данас се навршава 40 година откако је у саобраћајној несрећи на путу Тузла - Сарајево настрадао један од најбољих европских кошаркаша Радивој Кораћ Жућко (1938-1969). Тим поводом јуче су се његови многобројни бивши саиграчи, пријатељи и рођаци окупили на „Жућковом ћошету” код „Руског цара” у Кнез Михаиловој, а затим увече продужили на коктел у Олимпијском комитету Србије (ОКС) где им је домаћин био потпредседник ОКС Жарко Паспаљ.

Требало је много времена да прође па да се десетине познатих кошаркаша који су играли шездесетих и седамдесетих окупе на једном месту, а као некада, ујединио их је Радивој Кораћ. С некима од њих смо разговарали и ево какве су њихове успомене на њега:

Дамир Шолман (Хрватска, бивши репрезентативац СФРЈ):

– Прекрасан је овај дан. Видео сам много драгих другова из кошаркашке прошлости. Речено је безброј лепих речи на Радивојев рачун и тешко је било шта додати. С њим сам био на Олимпијским играма у Мексику 1968. Био сам почетник, најмлађи у тиму, а он највећа звезда. У то време нисмо имали ни НБА лигу ни телевизије. Имали смо своје идоле, а Жућко је био највећи од њих. Био је толико природан човек, по њему се није могло видети да је звезда. На жалост, морало је да се догоди тако нешто трагично па да постане споменик кошарке. Нисмо били свесни њега, његове харизме и његове вредности, јер он је био наш друг и саиграч.

Драгослав Ражнатовић (Србија, бивши репрезентативац СФРЈ):

– Пленио је својим шармом и несебичношћу. На страну какав је играч био. Био је велика личност, харизматичан, интелигентан... Доста смо се дружили, почев од ћошка у Кнез Михаиловој, па до мора, Словеније, Ровиња, свуда где смо били на припремама. У Чилеу смо били цимери. С њим је било врло тешко доћи у сукоб, осим кад су се играле карте. Често смо играли црне маце. Ту смо увек правили неке тандеме, ишли смо на то да неко неког изнервира. Стално сам говорио да ме партија не занима толико колико да Жућку увалим даму пик, на шта је он реаговао. Ако би ми то успело једном-двапут у партији, то би био пун погодак... Што се тиче шоћета, ту смо почели спонтано да се окупљамо. После предавања, поподневног тренинга или одмора одлазили смо на ћоше. Временом је то постало популарно, па су се ту окупљале и друге групе људи а не само спортиста.... Жућко је био свестран. У року је апсолвирао на елетротехници. Није дипломирао зато што је кренуо у професионалне воде.

Иво Данеу (Словенија, бивши репрезентативац СФРЈ):

– Одлично смо сарађивали. Ја сам му додавао, а он је феноменално погађао кошеве. Својом левицом је могао увек или да погоди или да некога навуче на фаул. Сећам се једне утакмице у Љубљани, између Олимпије и ОКК Београда. Водили смо за поен, а до краја је било остало три секунде. Сви смо знали да ће лопта ићи на њега. Нас тројица смо га чували, а он је некако добио лопту, бацио се у аут и из аута погодио. Имао је невероватан инстинкт за кош, као нико други. Толико је желео да постигне кош да је тешко промашивао. И ван терена је био ненадмашан: математичар, шахиста, студент електротехнике... Завидели смо му јер су се око њега мотале лепе балерине...

Јосип Ђерђа (Хрватска, бивши репрезентативац СФРЈ):

– Почаствован сам што сам му био друг и саиграч у репрезентацији 11 година. Све што може да се доживи у једном пријатељству ја сам доживео с Радивојем Кораћем. Колико је био добар играч, толико је био сјајан ван терена, прави друг, одан харизматичан... Могао је да игра подједнако добро на три позиције, зато што је био одличан, разноврстан шутер. Никада противник није могао да препозна његову намеру. Био је веома креативан, а креативност је оно што недостаје данас нашим играчима. Што се тиче анегдота, подсетићу тек на једну. Кад смо у Француској играли један меч, у њиховим новинама је, поред осталог, било написано „петит Ђерђа“ (на српском: мали Ђерђа), па сам питао Кораћа, пошто је знао француски, шта то значи. Он ми је одговорио - То значи чаробрни Ђерђа – на шта сам му рекао - Ајде не зезај ме, јер сам био сигуран да се шали...

Ранко Жеравица (Србија, бивши селектор СФРЈ):

– Кораћ нам је дао још једну прилику да се сви опет видимо у оволиком броју. Истакао бих и сада његове људске особине, карактер, понашање, васпитање, а изнад свега – другарство. Био је друг над друговима. Био је пример како се вођа постаје својим понашањем. Веома смо ретко говорили о његовом кошаркашком умећу, јер нам се стално наметало његово образовање, васпитање, интелигенција... Што се тиче игре, био је незадржив. Није било играча који је могао да га чува. Покушао је то и чувени теоретичар и тренер француске репрезентације Роберт Биснел уз помоћ судија, чак је снимао његову игру у нападу и убеђивао их колико ту има прљаве игре, на шта смо се ми само смејали. Он је после тога давао још више кошева.

-----------------------------------------------------------

Станковић: Сви смо га волели

Борислав Станковић, који је као тренер увео Радивоја Кораћа у први тим ОКК Београда, о њему је рекао:

– Тадашњи тренер јуниора ОКК Београда Глишић скренуо ми је пажњу на Кораћа који је у једном јуниорском сусрету дао сва 64 поена за свој тим. Ушао је у сениорски састав с 19 година. Прве утакмице је одиграо у квалификацијама за Прву лигу, а у по повратку у највиши ранг, на старту смо играли с Олимпијом која је била шампион, а он је постигао 25 поена. Сви су га волели. Био је изузетна, необична личност. Иако је био затворен имао је много пријатеља. Волео је да се дружи. Мало ко је знао шта он стварно мисли и како се осећа.

А. Милетић