Čast je bilo živeti s Koraćem

Danas se navršava 40 godina otkako je u saobraćajnoj nesreći na putu Tuzla - Sarajevo nastradao jedan od najboljih evropskih košarkaša Radivoj Korać Žućko (1938-1969). Tim povodom juče su se njegovi mnogobrojni bivši saigrači, prijatelji i rođaci okupili na „Žućkovom ćošetu” kod „Ruskog cara” u Knez Mihailovoj, a zatim uveče produžili na koktel u Olimpijskom komitetu Srbije (OKS) gde im je domaćin bio potpredsednik OKS Žarko Paspalj.

Trebalo je mnogo vremena da prođe pa da se desetine poznatih košarkaša koji su igrali šezdesetih i sedamdesetih okupe na jednom mestu, a kao nekada, ujedinio ih je Radivoj Korać. S nekima od njih smo razgovarali i evo kakve su njihove uspomene na njega:

Damir Šolman (Hrvatska, bivši reprezentativac SFRJ):

– Prekrasan je ovaj dan. Video sam mnogo dragih drugova iz košarkaške prošlosti. Rečeno je bezbroj lepih reči na Radivojev račun i teško je bilo šta dodati. S njim sam bio na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. Bio sam početnik, najmlađi u timu, a on najveća zvezda. U to vreme nismo imali ni NBA ligu ni televizije. Imali smo svoje idole, a Žućko je bio najveći od njih. Bio je toliko prirodan čovek, po njemu se nije moglo videti da je zvezda. Na žalost, moralo je da se dogodi tako nešto tragično pa da postane spomenik košarke. Nismo bili svesni njega, njegove harizme i njegove vrednosti, jer on je bio naš drug i saigrač.

Dragoslav Ražnatović (Srbija, bivši reprezentativac SFRJ):

– Plenio je svojim šarmom i nesebičnošću. Na stranu kakav je igrač bio. Bio je velika ličnost, harizmatičan, inteligentan... Dosta smo se družili, počev od ćoška u Knez Mihailovoj, pa do mora, Slovenije, Rovinja, svuda gde smo bili na pripremama. U Čileu smo bili cimeri. S njim je bilo vrlo teško doći u sukob, osim kad su se igrale karte. Često smo igrali crne mace. Tu smo uvek pravili neke tandeme, išli smo na to da neko nekog iznervira. Stalno sam govorio da me partija ne zanima toliko koliko da Žućku uvalim damu pik, na šta je on reagovao. Ako bi mi to uspelo jednom-dvaput u partiji, to bi bio pun pogodak... Što se tiče šoćeta, tu smo počeli spontano da se okupljamo. Posle predavanja, popodnevnog treninga ili odmora odlazili smo na ćoše. Vremenom je to postalo popularno, pa su se tu okupljale i druge grupe ljudi a ne samo sportista.... Žućko je bio svestran. U roku je apsolvirao na eletrotehnici. Nije diplomirao zato što je krenuo u profesionalne vode.

Ivo Daneu (Slovenija, bivši reprezentativac SFRJ):

– Odlično smo sarađivali. Ja sam mu dodavao, a on je fenomenalno pogađao koševe. Svojom levicom je mogao uvek ili da pogodi ili da nekoga navuče na faul. Sećam se jedne utakmice u Ljubljani, između Olimpije i OKK Beograda. Vodili smo za poen, a do kraja je bilo ostalo tri sekunde. Svi smo znali da će lopta ići na njega. Nas trojica smo ga čuvali, a on je nekako dobio loptu, bacio se u aut i iz auta pogodio. Imao je neverovatan instinkt za koš, kao niko drugi. Toliko je želeo da postigne koš da je teško promašivao. I van terena je bio nenadmašan: matematičar, šahista, student elektrotehnike... Zavideli smo mu jer su se oko njega motale lepe balerine...

Josip Đerđa (Hrvatska, bivši reprezentativac SFRJ):

– Počastvovan sam što sam mu bio drug i saigrač u reprezentaciji 11 godina. Sve što može da se doživi u jednom prijateljstvu ja sam doživeo s Radivojem Koraćem. Koliko je bio dobar igrač, toliko je bio sjajan van terena, pravi drug, odan harizmatičan... Mogao je da igra podjednako dobro na tri pozicije, zato što je bio odličan, raznovrstan šuter. Nikada protivnik nije mogao da prepozna njegovu nameru. Bio je veoma kreativan, a kreativnost je ono što nedostaje danas našim igračima. Što se tiče anegdota, podsetiću tek na jednu. Kad smo u Francuskoj igrali jedan meč, u njihovim novinama je, pored ostalog, bilo napisano „petit Đerđa“ (na srpskom: mali Đerđa), pa sam pitao Koraća, pošto je znao francuski, šta to znači. On mi je odgovorio - To znači čarobrni Đerđa – na šta sam mu rekao - Ajde ne zezaj me, jer sam bio siguran da se šali...

Ranko Žeravica (Srbija, bivši selektor SFRJ):

– Korać nam je dao još jednu priliku da se svi opet vidimo u ovolikom broju. Istakao bih i sada njegove ljudske osobine, karakter, ponašanje, vaspitanje, a iznad svega – drugarstvo. Bio je drug nad drugovima. Bio je primer kako se vođa postaje svojim ponašanjem. Veoma smo retko govorili o njegovom košarkaškom umeću, jer nam se stalno nametalo njegovo obrazovanje, vaspitanje, inteligencija... Što se tiče igre, bio je nezadrživ. Nije bilo igrača koji je mogao da ga čuva. Pokušao je to i čuveni teoretičar i trener francuske reprezentacije Robert Bisnel uz pomoć sudija, čak je snimao njegovu igru u napadu i ubeđivao ih koliko tu ima prljave igre, na šta smo se mi samo smejali. On je posle toga davao još više koševa.

-----------------------------------------------------------

Stanković: Svi smo ga voleli

Borislav Stanković, koji je kao trener uveo Radivoja Koraća u prvi tim OKK Beograda, o njemu je rekao:

– Tadašnji trener juniora OKK Beograda Glišić skrenuo mi je pažnju na Koraća koji je u jednom juniorskom susretu dao sva 64 poena za svoj tim. Ušao je u seniorski sastav s 19 godina. Prve utakmice je odigrao u kvalifikacijama za Prvu ligu, a u po povratku u najviši rang, na startu smo igrali s Olimpijom koja je bila šampion, a on je postigao 25 poena. Svi su ga voleli. Bio je izuzetna, neobična ličnost. Iako je bio zatvoren imao je mnogo prijatelja. Voleo je da se druži. Malo ko je znao šta on stvarno misli i kako se oseća.

A. Miletić