Вукајловић: Држава брине о дијабетичарима

Дијабетичари више не могу да кажу да држава Србија не брине о њима. Уназад четири године, само уз здравствену књижицу, без доплате за лекове или инсулин, особе које имају шећерну болест а таквих је у Србији између 400.000 и 500.000 добијају најсавременију терапију, али и бројне друге погодности, каже за „Политику”, директорка Републичког завода за здравствено осигурање Светлана Вукајловић. Подсећа да сваки осигураник има право да у Врњачкој Бањи о трошку Фонда проведе 10 дана у Специјалној болници „Меркур”, где ће му на једном месту бити урађени сви потребни прегледи и контроле, али где ће добити и драгоцене информације како да спречи компликације код дијабетеса. За третман у Врњачкој Бањи потребно је да се пацијенти обрате за упут свом изабраном лекару, а ово право могу користити сваке четири године.

– Онда смо кроз наше анализе приметили да дијабетичари упркос најсавременијој терапији коју им обезбеђујемо, ипак нису довољно добро збринути. Тако смо се одлучили за велику и свеобухватну кампању „Мењајмо дијабетес”, као корак даље. Семинарима кроз које пролази више од 1.000 лекара и пацијената покушавамо да унапредимо знања о лечењу шећерне болести и превенирању компликација. Да подигнемо пажњу људи, који имају дијабетес, али тога нису свесни. Значајан број људи открије да има дијабетес, тек када доживе инфаркт и пробуде се у коронарној јединици. Инфаркт је врло често последица неоткривеног дијабетеса. Са друге стране, имамо значајан број људи који не знају да контролишу свој шећер у крви, мисле да су здрави, а у суштини носе у себи болест, код које је тешко спречити и поправити одмакле последице. Годишње за лечење само последица дијабетеса у Фонду издвајамо три и по милијарде динара. Кампања „Мењајмо дијабетес” замишљена је тако да сваки грађанин на време буде упознат са ризицима, али и да млађи и наизглед здрави људи, с времена на време, преконтролишу вредности шећера у крви – каже Светлана Вукајловић.

Директорка Републичког завода за здравствено осигурање сматра да се управо у области лечења дијабетичара као држава можда можемо похвалити највећим напретком: у последње четири године највећи број оболелих прешао је на најсавременију терапију, која не заостаје за европским трендом. Држава из године у годину повећава износ који се издваја за лечење дијабетичара. Директорка Фонда каже како смо 2004. године за лекове за дијабетес издвајали 700 милиона динара, да би у овој години то издвајање достигло – две милијарде и 400.000 милиона динара. Сваки дијабетичар који је на инсулину има право на такозвану пен бризгалицу, која се у неким земљама богатијим од Србије сматра луксузом. Трачице за контролу шећера бесплатне су само за одређени број пацијената (на интензивираној терапији), али се озбиљно размишља о проширењу овог права.

– Инсулински аналози, као најсавременији начин лечења, нису никакве „чаробне пилуле” и пацијенти који мисле да је довољно да узимају ове лекове, а да наставе да седе, пуше, да једу масно и не воде рачуна о исхрани, у заблуди су. Зато имамо одређени број пацијената на најсавременијим лековима, а који ипак имају лоше резултате – каже директорка Фонда.

Сами пацијенти морају нешто да ураде за себе и то је један од кључних стубова кампање „Мењајмо дијабетес” али је важно и додатно образовање лекара.

Ипак, и поред свих ових напора, само прошле године Републички завод за здравствено осигурање је за лечење компликација издвојио три и по милијарде динара, јер велики број дијабетичара, који није добро збринут, заврши на дијализи, многи не избегну ампутацију ноге, а огроман број има озбиљне компликације са очима. Људи постају инвалиди зависни од туђе помоћи. Када погледамо Листу лекова који се издају на рецепт, највећа појединачна издавања су за дијабетичаре, уз кардиоваскуларне болеснике, при чему значајан број оболелих од шећерне болести има проблеме са срцем и крвним судовима. За лекове на рецепт Фонд је лане укупно издвојио 24 милијарде динара, од тога су 2,4 милијарде само за лекове за дијабетес.

– Зато смо покренули кампању „Мењајмо дијабетес” да би скренули пажњу на другачији начин размишљања о шећерној болести. Потребно је радити на едукацији и пацијената и лекара, јер ни савременији инсулин ни контрола неће дати резултате, уколико се они не држе одређених једноставних принципа у промени начина живота и исхране – каже Светлана Вукајловић.