Чланови Барселоне: од Папе до Пешића

„Бивши тренер фудбалера Барселоне Франк Рајкард и ја смо истог дана, пре пет година, постали чланови Барселоне и од тада плаћамо годишњу чланарину од 100 евра, што значи да наш новац одлази у Барселонин буџет. Дан пре тога позвао ме је председник клуба Ђоан Лапорта и питао да ли бих хтео да постанем члан клуба, што сам одмах прихватио”, каже тренер кошаркаша Црвене звезде Светислав Пешић који је Кошаркашки клуб Барселона (секција фудбалског клуба) одвео до историјског успеха – освајања трипле круне 2004. године (лига, куп, Евролига).

Код нас се последњих месеци, када се говори о „власничкој трансформацији клубова”, често помиње шпански и „полушпански” модел као „најбоље решење” за наше највеће клубове. Доскорашњи председник Фудбалског клуба Црвена звезда Ден Тана, који је вече уочи подношења оставке на ту функцију разговарао с Ђоаном Лапортом у Барселони, имао је жарку жељу да у Звезди копира Барселонин систем. Међутим, за непуна 24 часа његов наизглед непоколебљиви став („нећу поднети оставку”) истопио се као снег у пролеће.

И његов наследник Владан Лукић сматра да је за Звезду једини спас „шпански модел”. Прошле недеље је изјавио за „Политику” да су „најбоља опција сосиоси (чланови) као у Реалу и Барселони” и да је „убеђен да би Звезда имала више од 50.000 чланова који би бирали председника и утицали на судбину клуба”.

И од Дена Тане и од Владана Лукића о „сосиосима” много више зна „сосио” Светислав Пешић који сматра да и наша два највећа клуба могу да се организују на такав начин. Упитан да ли би био спреман да постане Звездин члан, ако би се организовала као Барселона, Пешић је одговорио:

(/slika2)– Зашто да не. Сигуран сам да постоји армија људи која би урадила исто. Тако би се добила значајна финансијска средства, али би се и створило много веће јединство. Бити члан Барселоне значи много више од пуког плаћања чланарине. То надилази границе спорта, то је процес без краја, нешто што се преноси с генерације на генерацију. Тако се доказује приврженост клубу. У неким породицама деца постају сосиоси чим се роде. Чланска карта доноси разне погодности, од попуста у неким ресторанима, клубовима и биоскопима, до свих Барселониних продавница. Што више гледаних утакмица, то већи попуст. На пример, онај ко гледа све мечеве од почетка до краја, може да добије златну карту, дрес, да иде на бесплатну вечеру с тренером и првом звездом тима…

Европски првак Барселона је пре шест година имала 90.000 чланова, а садашњи председник Лапорта (адвокат, 47 година, дошао 2003), чија су сва три детета „сосиоси”, увећао је чланство на 160.000. Многе познате личности, пре свега из Каталоније, јесу чланови Барселоне. То је био, рецимо, и Папа Павле Јован Други (1982. године добио чланску карту број 108.000), а данас је један од њих чувени тенор Хосе Карерас. Барселонин „Ноу камп”, највећи стадион у Европи (98.772), није довољно велик да би на њему могли да се сместе сви „сосиоси”. Али, бити „сосио” не значи имати своје место на стадиону, о чему Пешић каже:

– Чланске и претплатне карте нису исто. Ретки су сосиоси који имају обезбеђено место на стадиону. У такве спадамо, на пример, Бодирога и ја, јер смо задужили клуб. Али, ако би неко пошао с нама, морао би да плати. Тамо нема поклањања улазница као у Србији.

 „Бесплатне улазнице” су по Пешићу велики проблем српског спорта. Сматра да и Кошаркашки клуб Црвена звезда много губи због тога:

– Очигледно је да Звезда мора негде да заради да би могла да живи. Пара од публике сигурно неће бити барем у наредне три-четири године, јер наш навијач није навикао да плаћа улазницу. Овде је ситуација таква да и навијач који може без проблема да плати карту, више воли да је добије бесплатно, само да би имао неки статус. Статус ти је виши ако не платиш улазницу. Требаће времена да се то измени…

Поред тога што плаћају улазнице, „сосиоси” имају право гласа (сасвим супротно је у Србији у којој они који кажу да су најоданији навијачи нити плаћају чланарине нити улазнице). Али не сви, већ само „компромисариоси” (бирају се међу „сосиосима”: на сваких хиљаду сосиоса долази један компромисарио) којих Барселона и Реал имају више од хиљаду.

Александар Милетић