Викинзи са скопског Калеа

Скопље – У понедељак увече у Музеју града Скопља македонски премијер Никола Груевски отворио је изложбу експоната пронађених приликом овогодишњих ископавања на скопској тврђави Кале.
Шестомесечни радови на тврђави где је крунисан цар Душан нису резултирали епохалним археолошким открићима, али су потврдили тезу о вишевековном постојању насеља, које је било привремено свратиште разних освајача. Скопљанцима је презентирано триста експоната, углавном предмета од керамике и бронзе, који сведоче о присуству старих цивилизација на овим балканским просторима.

Руководилац ископавања на Калеу археолог Драги Митревски посебно је указао на постојање материјалних доказа да су Скопље, поред осталих, у 11. веку походили и Нормани, познатији под именом викинзи. Један од доказа ове тврдње јесте и проналазак гвозденог самострела, какав су правили и користили викинзи у својим походима на југ нашег континента.

Најстарији пронађени експонат датира из четвртог миленијума пре Христа, а највише има материјалних остатака из византијског периода и средњег века, односно из периода када су Османлије господариле Балканом. Митревски сматра да налази ископавања са 12 локација на југозападној страни тврђаве упућују на закључак да она крије археолошка изненађења, за којима ће "потрага" бити настављена у пролеће и трајаће наредне две године.

Археолошке радове на скопској тврђави финансира македонска влада, која је у ту сврху издвојила 2,5 милиона евра, што ће бити довољно за ископавања и санацију и реконструкцију зидина тврђаве и конзервацију објеката. У овогодишњим ископавањима откривен је главни улаз у тврђаву, тачније портал на јужној њеној страни, као и темељи и остаци средњовековних цркава и објеката за становање и другу намену.

Како је "Политика" већ писала, почетак археолошких ископавања на скопском Калеу обележен је протестом македонских Албанаца, из невладине организације "Разбуди се", чији је лидер Артан Груби инсистирао да у истраживању тврђаве учествују археолози из Тиране и Приштине.

Груби и његови истомишљеници су Дирекцију за заштиту културног наслеђа Македоније оптужили да је ископавања уприличила како би били "заташкани и уништени" артефакти о боравку Илира (њихових предака) на овим просторима. Оптужбе су се показале неоснованим, пре свега јер су у ископавањима учествовали и археолози и студенти археологије Албанци. Организатори истраживања скопске тврђаве најављују научни скуп на којем ће о ископаним предметима свој суд дати археолози из свих балканских земаља, па и из Албаније.