Наследник Медведев

Дмитриј Медведев, први од двојице вицепремијера Русије и председавајући Савета директора компаније "Гаспром", требало би да у пролеће 2008. пређе на ново радно место – у председничку канцеларију у Кремљу. Све то под условом да се дотле не догоди ништа што би значајније пореметило политички живот у највећој држави на свету. А поготово изборе за њеног новог шефа, заказане за 2. март, на којима ће Медведев, како је најављено, учествовати као јединствени кандидат четири партије: Јединствене Русије, Праведне Русије, Аграрне партије и Грађанске снаге.
Актуелни домаћин здања на московском Црвеном тргу Владимир Путин у потпуности се сагласио са иницијативом партијаца. "Када је реч о кандидатури Дмитрија Анатољевича Медведева, са којим блиско сарађујем већ 17 година, потпуно је подржавам", пренела је председникове речи руска новинска агенција Интерфакс. Подршку Медведеву изразили су и представници све три главне конфесије, док су лидери великих партија његову номинацију оценили као – оптималну.

Кандидатура вицепремијера за место председника државе биће званично истакнута на конгресу Јединствене Русије 17. децембра.

Очигледно, дошло је време да се поједине дилеме, које су руском политичком сценом провејавале протеклих неколико месеци, разрешавају једна по једна. На недавно одржаним изборима за Државну думу пропредседничка партија Јединствена Русија, чију је листу предводио лично Владимир Путин, глатко је обезбедила двотрећинску већину. Тиме је осигуран један стуб управљања државом. Предлогом да Медведев буде председнички кандидат, овај пут уз свесрдну подршку и Путина и владајуће партије, утврђује се други. Подсетимо да је пре неколико месеци на чело владе (трећег стуба) дошао Виктор Алексејевич Зупков, такође Путинов фаворит.

Чини се да је тиме руски политички врх, практично, заокружен, али не у потпуности. Остају још две важне полуге о чијој функцији ће се још неко време лупати главе, посебно у иностранству. Прва је сам Путин, чија постпредседничка улога и даље остаје у сфери нагађања, а друга – Сергеј Иванов, вицепремијер задужен за високе технологије и, колико до јуче, најозбиљнији претендент за Путиновог наследника. Сада, када је јасно да дотичном није намењена фотеља у Кремљу, остаје да се види шта му предстоји.

Једна ствар је сигурна: Медведев је за партнере са Запада свакако прихватљивији саговорник од Иванова. Либералнији је, мирнији, отворенији... "Многи ће одахнути с олакшањем", прокоментарисао је чувени немачки политиколог Александар Рар. Наиме, тврдоћа коју је Иванов као председавајући руског Савета за безбедност, потом министар одбране и садашњи вицепремијер, у међународним контактима у више наврата исказивао није много одударала од оштрине Владимира Путина као његовог претпостављеног. Али Русији данас не требају непријатељи. Не због тога што са њима не би могла да изађе на крај, већ управо стога што се у пуном сјају вратила у врх светске политике, и што јој за постизање стратешких циљева нису потребне пушке и топови него вештина убеђивања.

У том смислу, економске слабости противника довољно су велика бреша за остваривање жељеног. Путин је ове чињенице врло добро свестан. Са друге стране, ни повремено ударање песницом није сасвим излишно, и ту посла за Иванова и даље има сасвим довољно. Другим речима, комбинацијом Медведев–Иванов постигла би се равнотежа коју је у себи протеклих осам година носио Путин, а која је руинирану Русију Јељциновог доба претворила у силу вредну поштовања.

Како преноси интернет агенција ЊусРу, Медведев није склон подели Кремља на две струје – либерале и, тзв. силовике, који су више везани за структуре чији је посао да брину о безбедности државе. По њему, важне су нијансе. "Политику је лакше схватити са дистанце", изјавио је једном приликом. Али додао је и да га са Ивановом, као представником "силовика", веже много тога заједничког и нагласио: "Нисмо баш браћа близанци, али у много чему се слажемо." Ово би могло да значи да Иванов не мора претерано да брине о својој будућој улози у руској власти.