Ништа без промене Устава

Чињеница да се више не поставља питање треба ли нам регионализација, већ каква нам је потребна, представља помак у начину размишљања код једног дела политичких странака. Данас се за идеју регионализма залажу многи који су били против ње. То не би био проблем када би се они који су до јуче били против изјаснили за регионализам, а не да тактизирају, ишчекујући ДС и председника Тадића. Скептичан сам, јер је неусвајање Статута Војводине само индикација да за регионализацију не постоји довољно политичке воље.

Коштуничин, постојећи Устав апсолутно није довољан да би се регионализација спровела. Без промене Устава биће то само шминка, на коју не треба губити ни време ни новац. Србија би требало да доживи радикални рез да би се нешто суштински променило. Кад променимо стереотипни начин виђења регионализма (типа сепаратизам), то ће већ бити напредак, јер регионализација спада у уставну, а не противуставну материју. Кадгод су владали унитаристи, попут С. Милошевића, ми смо губили у сваком смислу, па и у територијалном. Доста нам је штеточина и квазипатриота попут СПС-а, радикала (обе фракције) или ДСС-а, док прави регионалисти, иако нису учинили ништа штетно, морају непрекидно да доказују свој патриотизам. Коме? Онима који су разбили СФРЈ, па СРЈ, па СЦГ, изгубили Косово, а при том нису сносили никакве санкције већ су били све веће патриоте?

Некадашњи ДОС никада није био јединствен у вези са регионализацијом. Уставна комисија, 2003. године, упркос политичким препрекама, дошла је до новог предлога, али није реализован, мада је и такав био далеко бољи од данашњег Устава. Мој предлог је тада био права јерес – Народна скупштина дводомна, са већем грађана (120 посланика) и већем регија (80 посланика), укупно 200 посланика, за 50 мање него данас. За разлику од данашњих предлога, по којима своју аутентичност, и по имену, чувају само Београд и Војводина, остале ћемо називати централном Србијом, јужном…. Шта ти називи било коме нешто значе? Као да је срамота рећи да је централна Србија у ствари Шумадија. Зар Шумадија није српски Пијемонт, зар Шумадија није стварала модерну Србију и увек у њој била да би се та територија сада називала централном!? Како би било да Београд у будућности зовемо метропола, а Војводину северном Србијом? Па зар Српска православна црква (у том делу) није организована попут регија само модерније, као епархије, Шумадијска, Браничевска?

Историчар М. Ђ. Милићевић је 1876. године записао: „Земља међу Моравом (Западном и Великом), Дунавом, Савом, Колубаром и Љигом (Дичином), зове се Шумадија... Данас је Београд не само нешто више од Шумадије, него је он нешто готово претежније и од све Србије”.Као да је писано данас. Никад Лазаревац или Младеновац нису били део Београда, већ део Шумадије. Мој предлог „Територијалне организације Србије” заснован је на европским стандардима у складу са нашим специфичностима: Еврорегије – Војводина 2.031.974становника (Срем, Банат и Бачка); Шумадија 1.252.091 (Рудничка, Смедеревска, Крагујевачка и Поморавска област); Подунавље 1.521.732 (Браничевска, Тимочка крајина, Жупска област, Нишка и Пчињска област); Подриње 990.072 (Мачванска, Рашка, и Санџачка област ) и метропола: Београд, 1.465.106, док је Косово до даљњег изузето из разматрања. (Подаци о броју становника дати су према попису из 2002. године.)

Ова материја је исувише свеобухватна, тако да је немогуће изложити цео концепт, од територијалне организације до нпр. изворних прихода или другачије фискалне политике, али је основно да држава унапред дефинише еврорегије, а да унутар њих општине које имају додирних тачака са две или више регија могу на референдуму да одлуче којој од њих желе да припадну. У случају да Србија не промени Устав, децентрализује се и регионализује, наставиће се неравноправан живот и рад грађана у зависности од тога где ко од нас живи.  

Председник Лиге за Шумадију