Ništa bez promene Ustava

Činjenica da se više ne postavlja pitanje treba li nam regionalizacija, već kakva nam je potrebna, predstavlja pomak u načinu razmišljanja kod jednog dela političkih stranaka. Danas se za ideju regionalizma zalažu mnogi koji su bili protiv nje. To ne bi bio problem kada bi se oni koji su do juče bili protiv izjasnili za regionalizam, a ne da taktiziraju, iščekujući DS i predsednika Tadića. Skeptičan sam, jer je neusvajanje Statuta Vojvodine samo indikacija da za regionalizaciju ne postoji dovoljno političke volje.

Koštuničin, postojeći Ustav apsolutno nije dovoljan da bi se regionalizacija sprovela. Bez promene Ustava biće to samo šminka, na koju ne treba gubiti ni vreme ni novac. Srbija bi trebalo da doživi radikalni rez da bi se nešto suštinski promenilo. Kad promenimo stereotipni način viđenja regionalizma (tipa separatizam), to će već biti napredak, jer regionalizacija spada u ustavnu, a ne protivustavnu materiju. Kadgod su vladali unitaristi, poput S. Miloševića, mi smo gubili u svakom smislu, pa i u teritorijalnom. Dosta nam je štetočina i kvazipatriota poput SPS-a, radikala (obe frakcije) ili DSS-a, dok pravi regionalisti, iako nisu učinili ništa štetno, moraju neprekidno da dokazuju svoj patriotizam. Kome? Onima koji su razbili SFRJ, pa SRJ, pa SCG, izgubili Kosovo, a pri tom nisu snosili nikakve sankcije već su bili sve veće patriote?

Nekadašnji DOS nikada nije bio jedinstven u vezi sa regionalizacijom. Ustavna komisija, 2003. godine, uprkos političkim preprekama, došla je do novog predloga, ali nije realizovan, mada je i takav bio daleko bolji od današnjeg Ustava. Moj predlog je tada bio prava jeres – Narodna skupština dvodomna, sa većem građana (120 poslanika) i većem regija (80 poslanika), ukupno 200 poslanika, za 50 manje nego danas. Za razliku od današnjih predloga, po kojima svoju autentičnost, i po imenu, čuvaju samo Beograd i Vojvodina, ostale ćemo nazivati centralnom Srbijom, južnom…. Šta ti nazivi bilo kome nešto znače? Kao da je sramota reći da je centralna Srbija u stvari Šumadija. Zar Šumadija nije srpski Pijemont, zar Šumadija nije stvarala modernu Srbiju i uvek u njoj bila da bi se ta teritorija sada nazivala centralnom!? Kako bi bilo da Beograd u budućnosti zovemo metropola, a Vojvodinu severnom Srbijom? Pa zar Srpska pravoslavna crkva (u tom delu) nije organizovana poput regija samo modernije, kao eparhije, Šumadijska, Braničevska?

Istoričar M. Đ. Milićević je 1876. godine zapisao: „Zemlja među Moravom (Zapadnom i Velikom), Dunavom, Savom, Kolubarom i Ljigom (Dičinom), zove se Šumadija... Danas je Beograd ne samo nešto više od Šumadije, nego je on nešto gotovo pretežnije i od sve Srbije”.Kao da je pisano danas. Nikad Lazarevac ili Mladenovac nisu bili deo Beograda, već deo Šumadije. Moj predlog „Teritorijalne organizacije Srbije” zasnovan je na evropskim standardima u skladu sa našim specifičnostima: Evroregije – Vojvodina 2.031.974stanovnika (Srem, Banat i Bačka); Šumadija 1.252.091 (Rudnička, Smederevska, Kragujevačka i Pomoravska oblast); Podunavlje 1.521.732 (Braničevska, Timočka krajina, Župska oblast, Niška i Pčinjska oblast); Podrinje 990.072 (Mačvanska, Raška, i Sandžačka oblast ) i metropola: Beograd, 1.465.106, dok je Kosovo do daljnjeg izuzeto iz razmatranja. (Podaci o broju stanovnika dati su prema popisu iz 2002. godine.)

Ova materija je isuviše sveobuhvatna, tako da je nemoguće izložiti ceo koncept, od teritorijalne organizacije do npr. izvornih prihoda ili drugačije fiskalne politike, ali je osnovno da država unapred definiše evroregije, a da unutar njih opštine koje imaju dodirnih tačaka sa dve ili više regija mogu na referendumu da odluče kojoj od njih žele da pripadnu. U slučaju da Srbija ne promeni Ustav, decentralizuje se i regionalizuje, nastaviće se neravnopravan život i rad građana u zavisnosti od toga gde ko od nas živi.  

Predsednik Lige za Šumadiju