Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сви Арапи се уздају у Хусеина Обаму

Сви Арапи се уздају у Хусеина Обаму
Велика очекивања: Обама у Саудијској Арабији (Фото АФП)

Од нашег дописника
Каиро, 3. јуна – Када амерички председник Барак Обама у четвртак закорачи у велику дворану Каирског универзитета, више од једне милијарде муслимана у свету претвориће се у уши и очи, у нади да ће до њих допрети порука охрабрења након осам година владавине претходне администрације у Вашингтону која је започела ратове у Авганистану и Ираку, а чије последице су и данас видљиве.

Сви, од обичног човека на улици, до политичара и државника, од Индонезије до Марока, од Рамале до Ријада, горе од жеље да чују Обамин говор, који је унапред означен као историјски.

За египатске званичнике сам избор Каирског универзитета, са чије говорнице су се и раније обраћали државници и политичари, јасна је порука свим неверним Томама о неприкосновеном значају најмногољудније арапске земље.

Као мелем за овдашњу администрацију звуче Обамине речи, ујучерашњем интервјуу за Би-Би-Си, да је египатски председник Хосни Мубарак чврст фактор стабилности. „Мубарак је јак и постојан савезник САД у сваком погледу. Он је успео да одржи мир са Израелом, што је веома тешко извести у том региону”.

Египат је, поред Јордана, једина арапска земља која већ три деценије има дипломатске односе са Израелом и кључни је посредник у преговорима између јеврејске државе и Палестинаца.

Критичари садашњег режима председника Мубарака очекују да Обама „притисне” домаћине у правцу бржег спровођења демократских реформи. Аналитичари се слажу да Обама нема намеру да то гура у први план. „Он неће покретати то питање ни у једној арапској земљи коју сматра умереном. Обама је очигледно дао предност стабилности над демократизацијом”, каже професор политичких наука на Америчком универзитету у Каиру Валид Казиха коментаришући поменути интервују Би-Би-Сију.

Позитивна слика Обаме у арапском свету, између осталог, и због његовог муслиманског средњег имена Хусеин, може много да му помогне, бар у почетку, да поправи имиџ Америке у региону. „Постоји огроман раздор између Вашингтона и Блиског истока због потеза претходне администрације. Авганистан, Ирак и арапско-израелски конфликт, три су горућа проблема која чекају на права решења. Да бисте кренули напред морате имати помоћ држава у региону”, каже Набил Фахми, бивши дугогодишњи египатски амбасадор у САД.

Лидери у Багдаду желе да чују потврду Обаминог обећања о повлачењу америчких војника из Ирака. Прозападно оријентисани државници на Блиском истоку очекују да Техеран буде упозорен због свог нуклеарног програма. Званичници у Ирану и Сирији помно ће пратити да ли у говору постоје тонови помирења и наговештаја промене досадашње политике изолације. Без укључења Дамаска тешко да се може свеобухватно решити палестинско-израелски проблем.

Сви се ипак слажу да ће највећу тежину у Обамином говору имати онај део који се односи на израелско-палестински сукоб. „Морате Арапима дати наду да ће САД престати да буду пристрастне у односу на Израел. Уколико Обама заиста покрене решење палестинског проблема, мислим да ће се атмосфера у региону променити, јер је управо то најважнији мото исламиста за придобијање присталица”, објашњава Емад Гад из АлАхрамовог Центра за стратешке студије.

Обама је ових дана Израелу предочио да тражи уступке и обуставу градње јеврејских насеља на Западној обали. Међутим, садашња десничарска коалиција Бенјамина Нетанијахуа није, како изгледа, спремна да се повинује таквим захтевима. Медији у Израелу цитирају бившег амбасадора у Вашингтону Залмана Шовала, који не одобрава стратегију САД. „Уколико Обама одлучи да јеврејска насеља буду приоритет, онда је такав потез унапред осуђен на пропаст”, сматра Шовал.

Нетанијахуово противљење није једини проблем. Ту је и палестинско нејединство, између Хамаса, који држи власт у Гази, и Фатаха, са председником Махмудом Абасом на челу на Западној обали. Досадашњи покушаји помирења две најјаче палестинске фракције, уз посредовање Египта, нису дали опипљиве резултате.

У овом часу, дакле, пажња је усмерена ка једној од најважнијих образовних институција Египта, Каирском универзитету, који може да се похвали да су под његовим сводовима студирала и два египатска нобеловца: књижевник Нагиб Махфуз и председник Међународне агенције за атомску енергију Ахмед елБарадеј. Освежена је фасада прелепе зграде у неокласицистичком стилу из 1908. године. Уређени су дрворед и стари парк. Велика дворана, испод куполе у којој ће 4.000 људи пажљиво слушати поруке првог црног председника Америке у историји, спремна је за велики догађај.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.