Монополска рашомонијада

Највећа српска приватна компанија "Делта" и Комисија за заштиту конкуренције настављају да воде оштру полемику у јавности око учешћа империје Мирослава Мишковића у малопродаји хране, пића и цигарета. И док најновији извештај Републичког завода за статистику "Делти" стиже као најјачи аргумент, Комисија маше решењем са другачијим подацима из истог извора. По њима, најјачи српски трговац и те како има разлога за бригу. Споран је, изгледа, појам релевантног тржишта. Комисија га тражи у закону, а "Делта" у фискалним рачунима. Монополска рашомонијада се наставља, као и лицитирање процентима, тако да ће коначну одлуку донети Врховни суд, где ће и бивши вицепремијер Мирољуб Лабус, како "Политика" сазнаје, узети удела у одбрани компаније Мишковића.

Лабус јуче, у телефонском разговору за наш лист, није желео да коментарише евентуалну припрему тужбе компаније "Делта", баш као ни шеф Мишковићевог правног тима Горан Драганић, али како законски рок за подношење тужбе пред Врховним судом истиче крајем децембра, маратонски спор ће се сигурно наставити.

Из најновијег извештаја Републичког завода за статистику кроз све медије, као главна вест, прострујала је информација да на тржишту малопродаје у Србији "Делта" заузима 6,4 одсто. У промету трговине на мало прехрамбеним производима, пићем и цигаретама малопродаја "Делте" у првих шест месеци ове године заузимала је у Београду 32,5, а на територији Србије 17,2 процента.

Међутим, Комисија за заштиту конкуренције, позивајући се на исти извор, али на податке из 2005. године, дошла је до другачијих процената који су наведени и у последњем решењу којим је забрањено спајање "Примера Це" и "Це маркета".

Према тим подацима, учесници на тржишту – "Це-маркет", "Делта макси" (у чијем је саставу и "Темпо") и "Пекабета", заједно су у трговини на мало искључиво прехрамбеним производима на територији Београда имали тржишни удео од 40,2 одсто у 2005. години. Са друге стране, у информацији која је објављена пре два дана, пише да је тај исти удео у истом временском периоду на територији Србије био 11,8, а у атару главног града 21,5 одсто.

Како је дошло до ове разлике? Иза ког извештаја стоји Републички завод за статистику, питали смо Драгана Вукмировића, директора ове институције?

– Цифра иза које стојимо се односи на укупан промет трговине на мало која је изражена у динарима. Проценте су рачунали други, упоређујући свој промет са укупним – каже Вукмировић.

У Комисији за заштиту конкуренције објашњавају да се у овом случају разликују схватања у дефиницији – релевантног тржишта.

– Релевантно тржиште производа чини трговина на мало у неспецијализованим продавницама претежно прехрамбене робе и друге робе широке потрошње, у објектима типа самоуслуга, супермаркета и хипермаркета (шифра делатности је 52110). Одатле произлази да је стварни тржишни удео учесника у концентрацији на релевантном тржишту већи од наведених 40,2 одсто на тржишту Београда – каже Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције.

Међутим, према објашњењу Драгана Филиповића, директора "Делта малопродаје", као релевантно тржиште узет је сваки малопродајни објекат који купцу издаје фискални рачун. Дакле, ако је реч о продаји цигарета рачунају се и киосци на улицама, али и продавнице на бензинским пумпама.

– Ово није једина стручна анализа коју спремамо за своју одбрану. Ангажовали смо све релевантне институције у земљи и иностранству и овај извештај званичне статистике је показао где се "Делта малопродаја" стварно налази. Можда је деловало изненађујуће, јер се месецима уназад без аргумената тврди да смо монополисти – истиче Драган Филиповић.

Али, Бајаловићка тврди супротно.

– Заиста није релевантно када се лицитира процентима – одговара она и додаје да иза решења Комисије за заштиту конкуренције стоје јаки, готово необориви аргументи.

– Зашто се у "Делти" узбуђују када кажемо да су доминантни – пита се председница антимонополског тела.

Али, Филиповић одговара да немају ништа против такве оцене него против тврдње да злоупотребљавају тај положај.

За економисте једини ирелевантан фактор, али не и безначајан, у овој причи је Републички завод за статистику. Јер, није њихово да тумаче, већ само да сакупе податке о укупном промету. Према речима Данила Шуковића из Центра за економска истраживања Института друштвених наука и члана Савета за борбу против корупције, по закону је тај посао поверен Комисији за заштиту конкуренције.

– Приликом упоређивања бројки, питање је шта се са чиме дели и множи – каже Шуковић.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, каже да на овакво лицитирање процентима човека може само да се насмеје. Очигледно је, додаје он, да обе стране покушавају да добију оно до чега им је стало.

– Резултат комисије је мање споран, јер је очигледно да је реч о двоцифреном учешћу "Делте" на тржишту Београда – сматра Прокопијевић.