Одбијање које привлачи

Ако посматрате две особе које су по свом изгледу и особинама сличне а које се разликују само по томе што вас једна гледа заинтересовано, а друга вас гледа као да сте смрдљив сир, која ће вам бити привлачнија?

 Управо је ово питање нека врста теста емоционалне зрелости. Вероватно сте приметили да многе људе више привлачи она особа која им индиректно или чак директно и отворено показује да јој нису важни, да ихне сматра довољно занимљивим. Зашто је толико људи на које одбијање делује привлачно?

У интими психотерапијске ординације људи који такав избор свог партнера виде као проблем, јасно откривају ону логику која управља овим изборима. У њеној основи је то што ови људи недовољно цене себе, мисле да вреде, али нису сигурни у то. Због тога им треба потврда вредности, доказ да су вредна и привлачна људска бића. Учинити да други који је незаинтересован, постане заинтересован јесте она потврда личне вредности која се тражи. Што је незаинтересованији то је већи изазов који особа пред себе ставља.

А они други, који у првом контакту показују интересовање? „Он и није нешто, чим му се ја свиђам”.

Дакле, није у питању само жеља да се буде са одређеном особом, да се оствари љубавна веза, већ се томе, тихо и несвесно, придодаје још једна мотивација, а то је да се докаже сопствена вредност. А шта бива са везом онда када неко успе и „докаже” сопствену вредност? Да ли веза наставља да постоји и да се развија?

Често је „победа” или „успех” у савладавању изазова почетак краја везе. Када се неприступачни други заинтересује, загреје, заљуби, тада његова привлачност почиње да губи чар. „Некако тек сада видим да то није то!”,реченица је којом особа себи објашњава ову промену, до које је неочекивано дошло након много месеци упорног инсистирања, много енергије, новца и емоција које је потрошила у овом подухвату.Из аспекта друге особе која је почела да воли, овај нагли обрт свакако делује збуњујуће, као нешто неразумљиво и чак нешто што није фер. Највећа жртва ипакје сама особа која наставља са својим обрасцем са неким другим, трећим, следећим. Разлог томе је што у њеном животу нема љубави: она воли другога који је не воли, а када је други заволи, она престаје да га воли да би поново заволела некога ко је не воли.

Сви они који желе да изађу из овог зачараног круга „ложења на одбацивање” требало би да знају да је решење у слици о себи: прихватање себе и цењење својих квалитета. Они који безусловно прихвате себе јако добро схвате да партнере треба бирати међу оним људима којима се свиђамо, а не онима којима се не свиђамо.