Развојни или предизборни буџет

Смањење учешћа јавне потрошње, наставак привредног раста и очување макроекономске стабилности, основни су циљеви фискалне политике у наредној години, рекао је јуче Мирко Цветковић, министар финансија, представљајући посланицима Народне скупштине Србије предлог буџета за 2008. годину. Цветковић је казао да је пројектована инфлација шест одсто и да само до тог нивоа могу да расту плате и додао да "предложени буџет представља избалансиран однос социјалне и развојне функције државе". Опозиција, међутим, тврди да је буџет расипнички и предизборни и да "држава овим буџетом троши нашу будућност, јер узима кредите не питајући за цену".

Према Цветковићевим речима, планирани буџетски приходи у наредној години износе 640 милијарди динара, што је за 9,9 одсто више него у овој години, док су издаци пројектовани у износу од 654,4 милијарде динара, па ће буџетски дефицит бити 14,8 милијарди динара. Међутим, министар је казао да је у 2008. години предвиђен прелазак са фискалног дефицита на фискални суфицит. Према његовим речима, планирана стопа раста друштвеног бруто производа износи шест процената, што је међу највећим у Европи, а очекују се инвестиције од око две и по милијарде евра. Он је истакао да учешће плата запослених у државним органима износи 9,7 одсто друштвеног бруто производа, што је међу највећим стопама у Европи, па ће се зато анализирати како да се тај проценат смањи, а биће смањен и број запослених. За "буџетске плате" у наредној години, према Цветковићевим речима, планирано је око 177 милијарди динара, а, пошто су просечне пензије у децембру износиле 53 одсто од просечне плате, неопходно је усклађивање плата и пензија. Како је рекао министар, у наредној години за Национални инвестициони план планирано је 34,5 милијарди динара, а за финансирање јавног дуга 48,3 милијарде динара. Министар Цветковић је посланицима рекао и да је у овој години инфлација премашила пројектованих шест одсто и износила 9,5 одсто и то објаснио непредвиђеним факторима као што су раст цена енергената на светском тржишту, али и суша која је погодила нашу земљу. Он је, такође, истакао да је степен задужености наше државе релативно низак, око девет милијарди евра у овој години, што је око 30 одсто друштвеног бруто производа.

Чедомир Јовановић, шеф посланичке групе ЛДП-а, казао је да ова странка неће гласати за буџет и питао је ко је одговоран за овогодишње "пробијање" инфлације за 50 одсто и додао да за то не може бити оптужена суша. Јовановић је казао да се ЛДП залаже за "замрзнуту" стопу инфлације од два одсто. Јовановић је замерио и што министар "ни реч није рекао о пореској политици у наредној години и од кога очекује стране инвестиције кад смо са ЕУ у ’рату’, а према Русији смо у стању подаништва".

Ни српски радикали неће гласати за буџет, рекла је Јоргованка Табаковић, а основни разлог за то је што је он "слика и прилика напрегнутости владајуће коалиције и што он задовољава само интересе те коалиције". Према њеним речима, новац је подељен тако да "све жабе буду сите, па је Велимир Илић, који није добио паре из буџета да гради путеве добио закон који ће му то омогућити, а Г17 плус је преместио своје законе одмах после буџета, јер другачије није хтео да учествује у раду парламента..." Она је замерила и што ће држава узимати кредите, које ће "генерације враћати, а држава се понаша као предузетник који спаја банке и кориснике кредита".

Балинт Пастор (СВМ) је рекао да је буџет у извесној мери предизборни, те да се за њега не може рећи да је развојни. Пастор је замерио и то што се "велики новац издваја за такозвана министарства силе, док ће Народној скупштини смањен буџет".

--------------------------------------------------------------------------

Усамљени министар пред малобројним посланицима

Министар Цветковић је више од 40 минута образлагао предложени буџет, а, осим њега пред посланицима се није појавио нико од чланова владе, што је опозиција и те како замерила. Међутим, и министар се обраћао "полупразној сали", слушали су га, углавном опозиционари, а ни они нису били у пуном саставу. Око 16 часова Цветковић је отишао, а у парламент је стигао вицепремијер Божидар Ђелић.