Ревизорске муке

"Извините, али мораћете да ослободите салу за десетак минута". Овако је службеница Скупштине Србије замолила чланове Савета државне ревизорске институције (ДРИ) да напусте просторију у којој су радили. То, наравно, нису просторије за рад ревизора, јер они још нису добили свој простор, али како нам је рекао Радослав Сретеновић, председник ДРИ, после многих дописа, разговора, молби и ургенција, јуче су добили информацију да су, можда, решили "просторни проблем". Савет, међутим, већ има спреман предлог Пословника о раду, који ће, до 24. децембра доставити парламенту на одобрење, а следи конкурс за пријем ревизора и почетак формирања службе.

Према Сретеновићевим речима, за, колико-толико нормалан рад ДРИ потребно је 116 запослених, а од тога 76 били би ревизори. Он истиче да кадрова "и има и нема, односно има људи са добрим потенцијалом, али потребна им је обука". Сретеновић каже да ће у обуци кадрова помоћ стићи из Европске уније. Искуства колега из Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине показују да им је тек после десетак година рада посао постао лакши. Свугде је било разних притисака, али, како каже Зоран Тамаш, члан Савета ДРИ, они су успели, кроз финансијску независност да се изборе за своје место, а својим стручним радом и непристрасношћу стекли су поштовање. "Ми ћемо, такође, морати, за почетак својим понашањем, моралним интегритетом да се одупремо притисцима, уколико их буде".

Ревизоре чека, пре свега, контрола завршних рачуна буџета, а, према речима Зорана Тамаша, наша државна ревизорска институција моћи ће да уради тек ревизију завршног буџета за 2007. годину, који би требало да стигне у Народну скупштину Србије у јуну наредне године. Радослав Сретеновић каже да је, на пример, словеначким ревизорима потребно шест месеци да би урадили ревизију завршног рачуна њиховог буџета, а Словенија има три пута мањи буџет од нашег, имају 3.000 буџетских корисника и 90 ревизора.

И Тамаш и Сретеновић објашњавају да је за квалитетну ревизију потребно отићи код буџетског корисника, на пример у неку општину, проверити изворну документацију, видети да ли је неки трошак одобрен, прокњижен, јер "ништа не значи да вам неко напише како је на располагању имао сто милиона, а он је потрошио 95 милиона". Тамаш каже да је 28 година радио као комерцијални ревизор, па је имао прилику да види свашта. Тако, на пример, "дођете у неку фирму да урадите ревизију, а они вам кажу да су набавили машину тешку 40 тона, онда видите да је то неки крш за који они тврде да су га платили пет милиона евра!". Наравно, истиче Тамаш, ви се с њима не расправљате, али видите да то просто не може да кошта пет милиона евра, то региструјете као неправилност и то иде даље у процедуру.

И Сретеновић и Тамаш кажу да ревизори нису полицајци ни иследници, да је врло важно са каквом документацијом располажете, али можете да региструјете да вам неко документацију не да, то онда изазива сумње. За наше ревизоре ни, такозвани, поверљиви тендери не могу бити проглашени тајном – њима и они морају бити доступни, а они о томе не могу, наравно, износити јавно детаље, али могу, уколико уоче неправилности, да покрену поступак пред надлежним државним органима. И финансије наших странака ће бити предмет обраде наших ревизора, а они кажу да је опет све у документацији. "Међутим, ако неко неће да вам стави на увид документацију, онда знате да нешто није у реду", кажу наши саговорници.