Женске руке на волану аутобуса

Уобичајени повици путника: „Мајсторе отвори врата” или „Пази, не возиш кромпир” не чују се у градском аутобусу на линији 69. С разлогом, јер воланом управља дама Сања Смиљанић (36). Она је једини женски возач аутобуса у Градском саобраћајном предузећу. На делу од депоа „Сава” до општине Нови Београд у смени окрене четрнаест кругова. Траса је кратка, али прометна па, у „вртешку”, како возачи међу собом зову ову релацију, мора да се укључи са великом пажњом.

То јој не задаје главобољу, напротив, многим учесницима у саобраћају могла би да буде инструктор. Возачку дозволу Д и Е категорије добила је пре седамнаест година. Од тога је половину стажа зарадила „терајући” шлепер до луке у Солуну. Возила је и трамвај, а управљала би и летелицом да има волан.

– Многе послове умем да радим, али шоферски занат сам пикирала одмалена – вели Смиљанићева.

То је разликује од оних који су занимања прихватили по наговору других или идући „трбухом за крухом”.

– Добро ослушнем рад мотора, наместим ретровизоре, запевам, и убацим у брзину – кратко свој старт описује Сања док са њом у „шпицу” крстаримо коловозом. Осведочили смо се и да путницима годи кад их из кабине љупко поздрави насмејана плавуша у беспрекорно уредној плаво-белој униформи, са краватом. Она стрпљиво чека да на станици изађу и уђу суграђани натоварени цегерима и они који у наручју носе децу. Одузме гас и кад јој ујутро снена млађарија каснећи на испит или посао махне руком, па лењо закорачи у „бас”.

– Разумем овај народ, јер кад завршим радни дан и мени следи трка до пијаце и вртића по кћерку Јелену. Знам колико је важно да се у журби „ухвати” превоз, а не замерим ни кад дурећи се пензионери процеде: „Побеже ми испред носа” – прича ова чила жена.

Као и њене колеге, и она има свог љубимца у возном парку. То је аутобус са гаражним бројем 459. Гланца га после сваке туре. Колеге и претпостављени о њој имају само речи хвале, јер посао не отаљава већ ради – пуном паром. На опаску „точкови на друму, глава у торби” – она бритко одговара:

– Волим волан и нећу га испуштати до пензије.

А. Куртеш