С неба пало 100 милиона долара

Киша која обилно пада последњих дана спасла је пољопривреду, дословно речено, у последњи час. После двомесечне суше падавине ће омогућити да се усеви опораве и наставе нормалан развој, каже Зорица Радичевић, агрометеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу.

– Последица ипак има, јер је жито због дуготрајне суше почело раније да зри, па ће приноси бити мањи. Киша је добродошла свим пролећним културама: воћу, виновој лози и поврћу – каже Зорица Радичевић.

Значајно је, каже она, што падавине нису биле пљусковите, чиме је омогућено да се вода задржи у земљи и тако поправе залихе влаге.

Секретар одбора за аграр Привредне коморе Србије Милан Простран каже да је киша која је пала вредна бар 100 милиона долара.

– Због суше у априлу и мају пољопривредници су страховали шта ће бити, а сада им је враћена нада у приносе пролећних усева. Пшеница ће имати нешто нижи принос, али то није забрињавајуће и биће је довољно са засејаних 580.000 хектара. Због кише, међутим, почеће да буја коров, па зато ратарима следују већа улагања у пестициде – објашњава Простран.

Обилније падавине и ниже температуре ваздуха добро утичу на бољи принос пшенице и осталих усева, јер погодују развоју зрна, рекао је јуче aгенцији Бета управник одељења за стрна жита при Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду Србислав Денчић. Он је изјавио да су обилније кише ипак стигле касно за усеве на северу Војводине и околини Кикинде, али су веома позитивно утицале на наливање зрна пшенице у свим другим деловима Србије, што ће се одразити и на бољи принос.

– С обзиром на то да нам се жетва ближи, ове кише су за пшеницу у многим крајевима дошле у пет минута до 12, док су у неким крајевима закасниле – рекао је Денчић и прецизирао да киша није могла да утиче на број класова и зрна у класу пшенице, већ само на тежину зрна.

Како је навео, обилније падавине много више су значиле засадима кукуруза и соје, док је пшеници у највећој мери киша погодовала да биљка буде освежена. Већи ефекат на пшеницу у овом периоду имају температуре од око 20 степени, него сама киша. У случају да су се наставиле мајске температуре изнад 30 степени, оне би биле контрапродуктивне и довеле до неприродне дехидратације пшенице.

– Падавине и ниже температуре дошле су у оптималном тренутку, јер су дневне температуре између 23 и 26 степени и ноћне од 12 до 16 степени идеалне за наливање зрна, што смо у протеклим данима и имали – рекао је Денчић.