Силоварси ступају на сцену

Нова врста која се појавила били су „силоварси” – пола силовики, пола олигарси. Силоварси чине веома елитну класу јер су у корпоративним управним одборима Русије, имају подршку Кремља и ресурсе силовика (федерални обавештајни орган, државни тужиоци и правосуђе, па чак и оружане снаге) да би заштитили себе и своју имовину и ослободили се досадних супарника. Са националним вођом и некадашњим оперативцем КГБ-а, оваква тактика дефинисала је владу и, на крају, остатак земље, мада је систем остао вертикалан са самим Путином на врху.

Током овог периода, класа силоварха развијала се веома брзо јер су традиционални олигарси или начинили погрешан корак или су схватили да у влади седе амбициозни људи који желе њихове фирме. Пипци владе пружили су се до сектора енергетике, металске и индустрије рударства, дијаманата, одбране, ваздухопловства, банкарства, аутомобилске индустрије, бродарства, малопродаје, пољопривреде и телекомуникација. Данас кремљолози процењују да је 78 одсто руске владе, бизниса и друштвеног руководства повезано са Федералном службом безбедности, наследником КГБ-а из совјетске ере.

Док је, с једне стране, 2004. представљала прекретницу у односу Кремља према олигарсима, с друге је обележила револуцију у начину размишљања олигарха (и силоварха). Глобална економија је цветала, а Сједињене Државе, Европа и Азија тражиле су потенцијална тржишта у која би могле да инвестирају. Магловити закони и непоштена корпоративна историја већине руских фирми – државних и приватних – одвратили су инвеститоре. Зато су руске банке и фирме престале са покушајима у привлачењу мудрих инвеститора и почеле директније да се интересују за западно тржиште капитала. Нешто од овога односило се на позајмљивање новца од западних банака, док се углавном све сводило на нуђење обвезница западним инвеститорима.

Први пут после окончања хладног рата, руске фирме затражиле су кредите изван ограниченог простора домаћих корпоративних империја. Следеће кредитно прождирање – око пет стотина милијарди долара ушло је у Русију током овог периода – било је намењено првом стварном економском буму земље невезано за цене у енергетици. Олигарси и силоварси (ови други уз пуну подршку и поверење руске владе) користили су овај новац за инвестирање у инфраструктуру, примену западне технологије у свом раду и улагања у велику индустријску експанзију.

До лета 2008. ситуација се развијала у правцу драстичног смањивања количине новца која је из иностранства дотицала у Русију. Влада је бивала све више заинтересована за повраћај имовине из банкарског сектора Русије. У исто време, Кремљ се припремао за инвазију на Грузију, која се догодила у августу исте године. До јесени тржишта је захватио почетак глобалне финансијске кризе.

Биће то савршена олуја за руске олигархе. У јануару 2009. руске фирме и банке имале су око 500 милијарди долара неизмиреног дуга, од чега је око 130 милијарди долара требало да се врати током 2009. године. Приходи руских олигарха су се смањили, њихове компаније су се распадале, а дугови расли – и све то у време када је до кредита тешко могло да се дође на глобалном нивоу. Овако велика дуговања претворила су се у пољубац смрти за већину олигарха, који су највећи део претходне четири године провели у позајмљивању огромних количина новца да би финансирали ширење капацитета који су сада били или недовршени или непотребни. Империје олигарха – чак и унапређене – нису могле да се одрже без додатних финансијских средстава.

Због свега, олигарси су сада желели да се представе у другачијем светлу. Данас се свако кога називају олигархом сматра „непатриотом”, а многи руски индустријски магнати, некада познати као олигарси сада, пре свега, желе да буду окарактерисани као бизнисмени лојални Кремљу. Олигарси сада ублажавају свој некада екстравагантан начин живота и постају много скромнији. Сваке године Форбс објављује листу глобалних милијардера, а у 2009. многи Руси и даље достојни избора траже да не буду укључени у овај списак како не би изазвали пажљиво проучавање Кремља. Од 2008. до 2009. број Руса на Форбсовој листи милијардера смањио се за две трећине – са 87 на 32.

С. Ст.

Сутра: Забава је завршена