Европско небо над Србијом

У много чему заостајемо за бившим југословенским републикама, али у једној области Србија је лидер – у ваздухопловству. Ко би рекао, кад имамо два полуупотребљива аеродрома(београдски "Никола Тесла" и нишки "Константин Велики" немају категорију III која подразумева функционисање у условима смањене видљивости, мање од 50 метара). Међутим, Директорат цивилног ваздухопловства успео је да обезбеди да дозволе пилота, техничког особља, школских центара за обуку, центара за ваздухопловну медицину издате у Србији постану важеће широм Европе!
Ово је први пут у историји српског ваздухопловства да су наше дозволе признате у целини у Европи. Практично, домаћи пилоти и техничари ће моћи да раде без проблема свуда у Европи, али и у свету где су признате европске ЈАР дозволе. Такође, страни пилоти ће моћи да долазе у Србију да раде, продужавају дозволе, обављају лекарске прегледе. А наши школски центри ће моћи да школују европске пилоте и механичаре.

Катарина Андрић-Милосављевић, саветник у Директорату, објашњава да је успех још већи када се зна да многе земље које су чланице Европске уније немају признате дозволе у категоријама које ми имамо. На пример, Аустрија нема лиценцу за школовање пилота и техничког особља, Бугарска, Румунија, Грчка немају признате дозволе у неколико категорија, да не говоримо о бившим југословенским републикама.

Због тога, каже наша саговорница, Србија већ сада има реалне изгледе да постане регионални центар за школовање пилота и издавање лиценци.

Мало је познато да је Краљевина Србија међу првим европском државама уредила питања цивилног ваздухопловства проглашењем Уредбе о саобраћајним справама које се крећу по ваздуху, од 21. фебруара 1913. године, неколико месеци пре него што је сличан пропис донела влада САД.

Ваздухопловни Београд потврђује своју позицију у региону и тиме што су два црногорска авио-такси превозника, Ди ер и Вектра, као и национална компанија Монтенегро ерлајнс регистровани у српском Директорату.

Небо над Србијом постаје све прометније. Поред ЈАТ-а и Авиогенекса, регистрована су и четири домаћа авио-такси превозника: Пеликан, Ер Пинк, Авио сервис Владе Србије, Prins Aviations. Није занемарљив ни учинак око 50 авиона привредне авијације (друмадери, Антонов 2, грумен), 20 пилотске академије... а ту је чак и седам балона!

Регистровано је и неколико хеликоптера страних држављана. По правилу Међународне организације за цивилно ваздухопловство, власник летелице може да региструје ваздухоплов где год пожели. У том случају је обавезан да на летелици истакне заставу, грб и ознаку земље у којој је регистровао летелицу.