Ћебад од косе у Павиљону Србије

Од нашег специјалног извештача
Венеција 6. јуна – „Изложба је добра. Функционише као целина. Мало сам се плашио како ће оба рада функционисати заједно, али одлично се све уклапа и у целу концепцију Бијенала. Овако је  сликар Влада Величковић, редовни посетилац венецијанског бијенала, прокоментарисао за „Политику” изложбу у павиљону Србије, који је и званично отворен за публику јуче у подне. Представљени су радови Зорана Тодоровића „Топлина” и Катарине Здјелар „Али ако ми одузмеш глас, шта ће ми остати?”. Изложбу је отворила Надица Момиров, државна секрeтарка у Министарству културе.

Истичући да оба уметника деле вредност друштвеног ангажмана, Надица Момиров је између осталог рекла, пред окупњеним званицама:

– Република Србија је у потпуности посвећена српском учешћу на Бијеналу, у одлуци да конфронтира два различита уметничка приступа, где сваки представља сопствену истину и филозофију, пружајући одговоре из наше стварности и демонстрирајући, још једном, моћ уметности.

На отварању гужва, много је посетилаца који су дошли из Београда: представници Музеја савремене уметности у Београду, Културног центра Београда, Скупштине града, уметничких факултета… Редовна и истрајна бијеналска публика. Наш павиљон ових дана посетила су и звучна имена међународне уметничке сцене међу којима су и Клаус Бизенбах, кустос Музеја модерне уметности у Њујорку и Николас Серота, директор Тејт модерн галерије у Лондону.

У центру поставке су  ћебад од косе Зорана Тодоровића, тамно сиве боје, наређана једно на друго, на палетама какве се виђају у фабрикама. Крај сваке гомиле  постављени су минијатурни, одлично уклопољени екрани који приказују процес шишања који је трајао месецима.

– Већина павиљона организована  је тако да рачуна на спектакл, да људи одмах виде оно што треба да виде. А наш је организован као ребус. Није одмах јасно шта се дешава. Али, они који прођу тај тест у прва два минута, већином су задовољни, коментарише Зоран Тодоровић.

Рад Зорана Тодоровића, иначе, састоји се од 1.080 ћебади, укупне површине 1.200 квадратних метара, за које је било потребно 200.000 шишања и 400 сарадника.

Ћебад се, у зависности од величине, продаје по цени 100 и 200 евра, али било је и оних посетилаца који су помислили да су бесплатна, па су их не питајући присвајали.

Видео радови Катарине Здјелар постављени су на ободу, окружују инсталацију од ћебади и, као што су аутори поставке и намерили, ова два рада не представљају хармоничну целину, већ стварају напетост простора. Рад Катарине Здјелар састоји се из неколико видео радова који се баве  идеологијом, језиком и сећањем. Бука говора, нелагодност у језику, тело које говори, само су неки аспекти који повезују главне актере у видео радовима ове уметнице, а то су холандски имигранти, турски основци, грађани Тиране или Јапана... Уметница се бави фрагментима света у оквиру спонтаних процеса учења и заборављања језика, начинима на који се идеологије уписују у говорни језик, а себи као уметници додељује позицију теренског истраживача, археолога језика.

Србији је ово друго представљање на бијеналу као самосталне државе, а Црна Гора је јуче имала своју премијеру. Црногорци су у свом националном павиљону у венецијанској палати Зорзи представили скулптуре Дада Ђурића рађене специјално за ову прилику. Изложба је назавна „Зорзи елегије”, а радови су посвећени преминулим пријатељима и уметницима који су Даду драги. Скулптуре ливене у бронзи, скелети комбиновани са свакодневним предметима, обилују порукама између живих и мртвих. Дадо Ђурић није присуствовао отварању. Делегирао је своју ћерку Јаницу и унука Ивана, који су по његовој жељи били одевени у црногорске народне ношње. Ову традициолану одећу носили су јуче и студенти Академије уметности са Цетиња.