Како ће изгледати „амерички двори”

Од нашег дописника
Вашингтон, јуна – Срби нису криви што темељи нове зграде aмеричке амбасаде у Београду још нису постављени иако је четири хектара земљишта у Булевару кнеза Александра Карађорђевића купљено од Владе Србије за петнаест милиона долара још 2007. године. У вирџинијском Рослину (предграђе Вашингтона), у модерном здању Бироа Стејт департмента за грађевинске пројекте у иностранству, то је за „Политику” једногласно потврдио тим стручњака, архитеката и функционера задужених за сигурност, функционалност, удобност и ко зна шта све још свих америчких грађевина ван САД.

Џонатан Блајт, Стив Розенфелд, који као један од архитеката из овог одељења често путује у Београд и остале светске престонице, Патрик Колинс, шеф Одсека за архитектонски дизајн, и још неколико њихових млађих сарадника уприличили су, на нашу молбу, прави мали округли сто да би одговорили на сва питања из њиховог домена која интересују „Политику” и српску јавност. На њихову жалост, изградња на овом ексклузивном земљишту, одмах поред Двора, почеће, како рачунају, тек за шест месеци, колико мора да протекне да би се решио приговор једне фирме која се жалила на исход јавног конкурса за пројекат у Београду, на коме је победио „Фрамако интернешенел, инк., са седиштем у Рај Бруку у држави Њујорк и са Стејт департментом закључио уговор за изградњу новог комплекса амбасаде САД на Дедињу вредан сто седамнаест милиона сто хиљада долара.

А архитектонски биро нестрпљиво ишчекује решење неочекиваног правног спора. Кад једном довуку багере и дизалице, Американци ће уз помоћ око пет стотина локалних радника засукати рукаве и ударнички се бацити на овај важан посао. И даље се рачуна да ће се амерички комплекс поред Двора, са све околним парковима, паркиралиштима, сигурносним вратима, зидовима, посебном кућом за маринце, тениским тереном (али не и базеном), савршено спојити са елитном локалном архитектуром до краја 2011. када ће и „Политика” бити гост на свечаном пресецању црвене врпце.

– У региону, врпца је већ пресечена у Скопљу, где је на врху брда с погледом на Вардар, пре месец дана, отворена нова америчка амбасада. Пре четири године завршен је много већи комплекс у Софији, а управо је „у дизајну” малена кућа у Подгорици (бивши конзулат) – предочава нам извештај с балканског терена Стив Розенфелд. – У Загребу је нова америчка амбасада довршена у мају 2003.

Срећа с Београдом

Није лако пронаћи локацију за једну такву грађевину која пре свега мора да задовољава све безбедносне услове. Јер откако је 1983. године бомбардована америчка амбасада у Бејруту, а затим 1998. извршен напад у Дар ес Саламу и Најробију, приоритетни задатак Бироа за изградњу постао је да се осигура безбедност запослених, али и суседа, каже Патрик Колинс. Естетика је због тога била стављена у други план. Али, као и многе друге ствари, с новом дипломатијом САД полако сада мења и архитектонске критеријуме за своја представништва у иностранству. Амбасада у Београду биће сигурна, али и врло лепа, уверава нас тим у Розлину.

(/slika2)– Имали смо среће с Београдом јер смо нашли погодно и довољно велико земљиште и влада нам га је продала чиме нам је изашла у сусрет. У том комплексу мора да се нађе места за посебну зграду за маринце, одвојене просторије за добављање и одржавање, кућице за контролу, главни и споредни паркинг, чекаоницу за странке, конзулат, још неколико улаза уз главни… Три одвојене конструкције посвећене су безбедности: главни улазни павиљон за снимање, где улазе пешаци и возила, сервисни павиљон где стижу пошиљке и пакети и где се одлаже смеће и посебни заклони за надзор људи који долазе ради конзуларних послова. Они су искључиво пешаци – говори Џонатан Блајт.

Посебно двориштанце резервисано је за оне који морају да причекају да би предали документа за визу па ће, зависно од климатских услова, они моћи да чекају на ред на америчкој територији, у оквиру комплекса. Ако је хладно, или сувише топло, или је нека друга непогода у питању, ту је и затворена чекаоница. У старом здању у Кнез-Милошевој чекало се на тротоару, али ни изблиза онолико дуго, ни мучно, колико пред осталим амбасадама земаља западне Европе. У дворишту новог конзулата биће много пријатније, обећавају званичници овог бироа.

Ипак, базена у новој амбасади неће бити, али ће зато бити изграђен посебан резервоар за кишницу, како, када пљушти, локални одводни систем не би био додатно оптерећен водом са америчког поседа.

У ком погледу је нова београдска амбасада јединствена у свету или бар различита од других у нашем суседству, питали смо господина Стива Розенфелда.

– Сем фасаде која још није детаљно исцртана, али ће током градње у Београд свраћати архитекте који ће изучавати локални материјал и стилове, свака наша амбасада конструише се у складу с фреквенцијом долазака људи у конзулат. На пример, у наш конзулат у Мексику дневно мора да дође и до две хиљаде људи. У Београду, можда, двадесетак гостију дневно. Према томе се одређује величина чекаонице, број шалтера, број службеника који на конзуларним питањима раде, па то условљава и архитектуру новог здања.

Све наше амбасаде, с друге стране, имају салу за окупљање, где се одржавају брифинзи, позивају новинари и други гости на директно праћење избора, на пример. Ту се позивају и гости на предавања, концерте, културне догађаје… – каже Блајт. Конзуларне просторије су на нивоу испод улице и до њих ће се долазити вијугавом стазом кроз парк. Конзуларно двориште биће ограђено оградом од кованог гвожђа.

(/slika3)У сваком случају архитекте ће се у току радова, истраживањима на терену и преко Гугла, постарати да наша амбасада по својој спољашности буде добар и складан сусед осталим грађевинама у Београду. А где ћеш елитније суседство од краљевског двора, гласио је исцрпан одговор.

Крајње зелена архитектура

Све што се буде уграђивало у новом америчком комплексу, мора да се повинује стандардима (Leadership for Energy and Environmental Design LEED). То је нови амерички систем који води рачуна о очувању животне средине и прописује зелену технологију. Вода и струја ће се трошити крајње штедљиво и ефикасно: изађете из ове собе и светла се аутоматски гасе, уђете у другу просторију – она се пале. Нови су и тоалети без воде, који се чисте и испирају, сасвим новом технологијом, која је преузета од Насе.

– Руке ће се прати под чесмом која испушта таман онолико воде колико је потребно да се поквасе и потом исперу, итд. Очекујемо да нас посете многе домаће архитектонске школе – каже Розенфилд.

Кад једном буде готова ту ће за својим столом, компјутером и телефоном радити 250 службеника. То су људи који имају своје статично место и међу њима ће бити ангажованих службеника из Србије. Остали службеници крећу се по просторијама зависно од потребе (чишћење, набављање, чување…). То се сматра великом амбасадом и за америчке оквире. Најмању амбасаду Американци су последњих година изградили у Палауу, а највеће су, осим у Багдаду (апсолутни рекорд), у Каиру и Њу Делхију, где раде више хиљада људи.

На самом градилишту, одређене делове амбасаде градиће искључиво Американци, који су претходно прошли све за то предвиђене провере. То су тајне инсталације у које имају увид само појединци. Али на другим пословима радиће локални радници и стручњаци, као и они странци који с компанијом „Фрамако” склопе уговор. За две и по године на градилишту ће, зависно од фазе, радити различити број радника.

Нико од наших саговорника нема никакву примедбу на досадашње понашање београдских или српских власти у вези са америчким пројектом на Дедињу. Напротив, истичу кооперативност Београда и Србије у уређивању околне инфраструктуре. „Нисмо власници земљишта и куће садашње амбасаде у Кнез-Милошевој, док је нови комплекс заједно са земљиштем у нашем власништву. Ту ће наше представништво бити највероватније лоцирано и у следећем и у потоњим вековима”.

-----------------------------------------------------------

Зграда у Кнез-Милошевој непогодна

– Зграда у Кнез-Милошевој потпуно је непогодна за смештај америчке дипломатије и конзуларног особља. Она се распада одавно и не одговара основним стандардима безбедности, што је утврђено још деведесетих. Нови комплекс планиран је давно, а разлог што га раније нисмо отпочели јесте што нисмо нашли земљиште које бисмо купили – каже тим из Стејт департмента и додају да изградња новог круга нема никакве везе с демолирањем комплекса у Кнез-Милошевој после проглашења независности Косова

----------------------------------------------------------

Адреса

Зграда америчке амбасаде биће окренута ка главној улици у којој ће јој бити и адреса Кнеза Александра Карађорђевића 92, али ће се у њу улазити из једне од споредних улица у којој ће бити главни улаз.

----------------------------------------------------------

Зашто нема Америчке читаонице

Америчка читаоница, тврди Патрик Колинс, „и даље постоји, само у сасвим другачијем облику. Интернет је променио свет”, додаје, „па у многим местима, уместо просторија, имамо интернетске станице, у којима су запослени наши људи који помажу домаћем становништву да успешно доврше своје претраге. У неким деловима света, где Интернет није тако уобичајен, још имамо велике библиотеке”.

Али на „Политикин” коментар да је на месту где је некад била америчка читаоница, у Кнез-Михаиловој, сада смештен шпански културни центар „Сервантес”, тим из Рослина рекао је да ће се овим питањем још додатно позабавити у скоријој будућности.

Зорана Шуваковић