Клупа за резерве

ТАЧКА ГЛЕДИШТА
Крајем октобра, министар културе у Влади Србије (Војислав Брајовић), упутио је јавни позив свим заинтересованим уметничким удружењима, установама културе, другим правним и физичким лицима да предложе пензионисане уметнике за доделу посебног признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије. На конкурс је пристигло 790 предлога. Комисија за посебна признања одабрала је 258 уметника. Комплетан списак објављен је 11. децембра у "Политици".
Што се писаца тиче, а слично је, нема сумње, и са сликарима, глумцима, музичарима и осталим уметницима, Комисија за посебна признања није добро одрадила посао који јој је поверен.

На повлашћеној листи, задржаћемо се само на писцима, нема (по азбучном реду), Ратка Адамовића, Риста Василевског, Радослава Војводића, Алека Вукадиновића.

Алек Вукадиновић (1938), један од најмисаонијих песника савремене књижевности, добитник је награда: "Милан Ракић", "Бранко Миљковић", "Радоје Домановић", "Станислав Винавер", Дучићеве награде, Жичке хрисовуље...

Нема Манојла Гавриловића, Гојка Ђога, Милорада Ђурића, Мирослава Егерића, Бошка Ивкова.

Милорад Ђурић (1937), уредник, а потом четврт века главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге, објавио је седамнаест књига песама, прича и есеја, приредио је тринаест антологија, бринуо о судбини књиге и неговању читалаца.

Нема Крстивоја Илића, Злате Коцић, Жарка Команина, Тање Крагујевић, Радмиле Лазић, Љубице Милетић, Вите Марковића.

Вито Марковић (1936), један од најзначајнијих српских песника, заједно са Браном Петровићем и Матијом Бећковићем, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, предводио је "нови талас" модерне српске поезије. У њу је уградио бунт, а потом метафизику и мисаоност. Од прве песничке књиге ("Паника тела"), па до последње ("Дневник душе"), Вито Марковић је био и остао један од водећих српских песника.

На листи су, што је похвално (опет азбучним редом), Радослав Братић, Милован Данојлић, Добрица Ерић, Момо Капор, Драган Колунџија, Радомир Константиновић, Драгослав Михаиловић, Добрило Ненадић, Рајко Петров Ного, Гроздана Олујић, Милорад Павић, Петар Пајић, Борислав Радовић, Слободан Ракитић, Љубивоје Ршумовић, Мирослав Савићевић... Али, на листи су и многи са - клупе за резерве.

Ван листе су, очигледно, остали многи важни српски писци који су и те како допринели националној култури.

Добра идеја Министарства културе компромитована је захваљујући лошем раду Комисије за посебна признања. Велика неправда нанета је многим уметницима. Министарство културе неправду може да исправи само расписивањем новог конкурса, и то што пре. Са новом Комисијом за посебна признања, наравно, јер се једино тако може избећи понављање истих грешака.