Све више предмета због корупције

Истражни поступак против Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Милоша Маринковића, некадашњих руководилаца Фудбалског клуба Црвене звезда, један је од 239 колико је током прошле године због злоупотребе службеног положаја покренуто у београдском Окружном суду. Статистика овог суда каже и да су бивши функционери клуба из Љутице Богдана само тројица од укупно 595 лица осумњичених за злоупотребу службеног положаја.

Ово кривично дело, према речима Иване Рамић, портпарола Окружног суда у Београду, најчешће је међу такозваним коруптивним кривичним делима.

– Кривични законик обухвата групу кривичних дела која се заједничким именом називају кривична дела против службене дужности. У њу спадају кривична дела злоупотребе службеног положаја, кршење закона од стране судије, јавног тужиоца или његовог заменика, примање и давање мита, противзаконито посредовање и проневера. За нека од ових дела надлежан је општински, док се због других, поступци воде пред надлежним окружним судом – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Званичних података о томе која је професија „најзаступљенија” у извршењу коруптивних кривичних дела – нема, исто као и што не постоји статистика која би показала најчешћи начин извршења ових дела. Поменутим кривичним делима штити се службена дужност у државној управи и то у најширем смислу те речи.

– Кривично дело злоупотребе службеног положаја постоји када неко искористи положај на ком се налази, прекорачи његове границе или службену дужност обавља како би себи или неком другом прибавио имовинску корист – наводи Рамићева.

Нешто другачије закон дефинише кривично дело примања мита. Сматра се да је лице починило ово кривично дело када је захтевало поклон или неку другу корист како би урадио оно што није дозвољено или, пак, „прескочио” оно што је према закону требало. Захтевање, примање или обећање поклона може да се врши и посредно, односно преко другог лица. У овом случају, „друго лице” третира се као посредник у давању мита.

Поклон који се помиње у законским одредбама може да буде свака покретна (на пример новац) или непокретна ствар (на пример аутомобил), имовинска или неимовинска корист, при чему њена вредност није од значаја.

– Противзаконито посредовање је дело које има сличности са подмићивањем. Изрицање казни за ово, као и за друга „коруптивна дела”, има за циљ сузбијање корупције. Радња извршења овог дела састоји се у примању награде или друге користи у циљу посредовања да се изврши или не изврши нека службена радња. Треба нагласити да у овим случајевима није неопходно да до посредовања и дође. Довољно је да лице прими награду како би коришћењем свог службеног или друштвеног положаја посредовало у извршењу неке радње. За кривично дело незаконитог посредовања прописана је казна затвора до три године. Тежи облик овог кривичног дела постоји уколико се и за само посредовање прими награда или друга корист, и у овом случају може да се изрекне казна затвора у трајању од једне до осам година – каже Рамићева.

У групу поменутих кривичних дела спада и кршење закона од стране судије. Да би се сматрало да је судија, поротник, тужилац или његов заменик, у току поступка донео незаконит акт или на други начин прекршио закон, код поменутих носилаца правосудне функције треба да постоји намера и умишљај. За ово дело закон прописује казну од једне до осам година.

Са многих страна, судовима је замерано да споро поступају у предметима са коруптивним елементима. У београдском суду наводе да постоје реални разлози због чега је тако.

– Генерално говорећи, судије првостепеног кривичног одељења имају велики број предмета у раду. На пример, током маја ове године, судије овог одељења имале су у раду 125 предмета, од којих је, просечно, завршено 9,2. Напоменула бих да, према мерилима за оцену минимума успешности судијске дужности у првостепеном одељењу Окружног суда, судија треба да заврши четири предмета. Наше судије, значи, завршавају дупло више. Око петина предмета је притворска и по њима, по закону, морамо да поступамо са нарочитом хитношћу. Истовремено, током претходне године наш рад прекидале су честе дојаве о подметнутим бомбама. Због лажних дојава, када би се сабрала времена евакуације, изгубљено је 29 радних дана – наводи Рамићева.

Према њеним речима, већина предмета у овом суду је са великим бројем окривљених, са више кривичних дела за које је прописана строжа затворска казна, већим бројем бранилаца. Предмети у вези са злоупотребом службеног положаја, истиче Рамићева, по правилу су веома сложени, често са већим бројем окривљених и више кривичних дела који се проматрају кроз дужи временски период.

– У овим предметима најчешће је изузетно обимна финансијска документација, а неопходна су и вештачења и саслушање бројних сведока. У ситуацијама када је оптужница поткрепљена доказима и када су они правилно „фиксирани” суд поступа ефикасно и предмет може да се заврши релативно брзо – наводи Рамићева.