Словенија прети Хрватској

Од нашег сталног дописника
Љубљана - Словеначки медији оцењују као "једино разумну у хрватској политици" последњу изјаву председника Стјепана Месића да ће службени Загреб тешко спровести најављену заштићену еколошко-риболовну зону (ЕРЗ) у Јадрану 1. јануара, како је планирано и одлучено у Хрватском сабору, пошто су протеклих дана из Брисела, после медијације Словеније и Италије, стигле отворене опомене да Хрватска мора да обустави ЕРЗ за државе Уније, све док "не буде постигнут договор у европском духу". ХТВ је на телетексту објавио вест "Словенија прети" поводом најава словеначке дипломатије да ће званична Љубљана блокирати Хрватску на путу европских интеграција. Конкретно, спречиће затварање важних пет-шест актуелних поглавља о којима Хрватска управо преговара са Унијом.

У међувремену, све странке у Хрватској тврде да зона мора ступити на снагу 2008, онако како су то заступници у Сабору одлучили, а словеначки медији спекулишу чињеницом да код суседа нема ко да опозове ЕРЗ, пошто није у изгледу да ће влада бити састављена до нове године. Кабинет премијера Јанеза Јанше тврди да речена зона претендује да прејудицира границу у Пиранском заливу, која је предмет спора између две државе већ 16 година, а осим тога опасно би сузила ионако скучена ловишта преосталим домаћим рибарима. Словенија је на своју страну привукла и Италију, па заједнички, преко Брисела, притискају на Загреб.

Љубљанско "Дело" извештава да је Месић, који једини помиње могућност компромиса, "усамљен политички глас разума у Хрватској, где све политичке странке инсистирају на реализацији спорне зоне". Министри спољних послова ЕУ позвали су у понедељак после заједничког састанка Загреб да испоштује договор постигнут са Словенијом и Италијом из 2004. којим се Хрватска обавезала да зона неће важити за државе чланице ЕУ. Комесар за проширење ЕУ Оли Рен отишао је корак даље рекавши да ће Хрватска, уколико не ревидира своје одлуке, отежати своје односе са Унијом. Министар спољних послова Словеније Димитриј Рупел представио је у Бриселу низ сценарија, заједно са поменутом блокадом важних поглавља (између осталог и оних која се тичу правног реда) уколико Хрватска не одустане од остварења одлуке о проширењу спорног појаса у Јадрану на чланице ЕУ.

Овдашња штампа тријумфује јер је акција Словеније да спор са Хрватском бар делимично преусмери на европски ниво - успела. "То не треба тумачити као словеначки дипломатски успех, али јесте битан помак; ту се ради о начелу солидарности, слично ономе коме смо били сведоци током словеначко-италијанских заоштравања у време наших преговора са ЕУ, када се Унија солидарисала са својом дугогодишњом чланицом (Италијом), без обзира на то што њено (италијанско) уцењивање није било на месту; али то је слатки шарм чланства у ЕУ", закључује данашње "Дело", задовољно што је сада Словенија у прилици да "уцењује комшије".

Словенију, међутим, тек чека прави тест из дипломатске "спретности", тврде експерти, јер ће највероватнији нови мандатар Иво Санадер остати на бедему одлуке да ЕРЗ - која се ослања на доктрину др Даворина Рудолфа "о Словенији без приступа међународним водама Јадрана" - свеједно постане пуноважан 1. јануара. Санадер би у том случају био присиљен да бира, захваљујући бриселској политици "батине и шаргарепе", између "суверенитета" Хрватске у Јадранском мору и - придруживања Европској унији.

"У поглављу 24 (које Загреб тренутно усклађује са Бриселом) наши хрватски пријатељи навели су рачуницу која се заснива на њиховом једностраном погледу на ток међе између Словеније и Хрватске; та калкулација је базирана на претпоставци да је граница већ дефинисана, што уопште није истина. А ако нешто није истина, онда ту ни ЕУ не може да жмури и то дозволи. ЕУ је веома великодушна и широкогруда организација, али с таквим питањима (границе) нема шале. Чини се као да Хрватска лебди негде у простору над Европском унијом и понаша се, да употребим невин израз, необично", изјавио је Рупел поводом најава Загреба да неће одустати од спровођења ЕРЗ-а. Словенија инсистира на томе да Хрватска мора да пристане на словеначке услове на свим спорним пограничним тачкама, који, поред борбе за суверенитет у Пиранском заливу, обухватају још 19 опсежних подручја на копну.